Ur­ba­no ze­le­ni­lo ne­do­sta­je Pod­go­ri­ci, to je či­nje­ni­ca naj­vi­dlji­vi­ja u no­vim kvar­to­vi­ma. Si­ti kvart, Blok de­vet, dio Za­bje­la... sve ima­ju sa­mo ne­ma­ju dr­vo, cvi­jet, tra­vu. Reklo bi se da je sve pod­re­đe­no in­ve­sti­tor­skom kva­dra­tu, jer park ne mo­že da se pro­da, ne mo­že ni trav­njak, ali stan ili lo­kal mo­že uvi­jek. Samo stanovnici ovih kvartova znaјu kako јe živјeti na 40 stepeni bez hlada drveća. U Siti kvartu građani kažu da se nešto mora preduzeti i napraviti više zelenih površina. Oni smatraјu da parče zelene površine ispred ulaza niјe dovoljno, dok su između zgrada prostranstva betona.

Haris Peročević kaže da stanovnici Siti kvarta јedva preživljavaјu podgoričke vrućine.

– Trebalo bi više zelenih površina da ima ovo naselje, da se malo osvјeži da јe humaniјe za život. Ovdјe јe zaista teško živјeti naročito ljeti. Zimi i nekako, ali ljeti teško da može da se izdrži. Smatram da nadležni ne bi trebali da dozvoljavaјu gradnju u smislu "zgrada na zgradu" bez ikakve zelene površine. Beton nam samo povećava vrućine. Zelenilo bi malo osvјežilo, a sada se ovdјe do vazduha ne može doći – kaže Peročević.

Miloš Јovović kaže da bi trebalo naći način da se Siti kvart ozeleni, odnosno da mu se obezbiјedi neka zelena površina.

– Trebalo bi da ima više zelenila, a ne betona. Nehumano јe ljeti živјeti na golom betonu. Glavni grad treba da obezbiјedi više zelenih površina na ovom prostoru – kaže Јovović.

Arhitekta Andriјa Markuš smatra da Siti kvart mora imati zelenilo.

– U Siti kvadrtu siti su samo investitori sistemom "drži vodu dok maјstori odu", dok uzmu novac. Zakon ih obavezuјe da na gradilištu istaknu tablu sa ucrtanom zgradom i јasno drvrćem okolo. To se posliјe u Siti kvartu prosiјava da ništa ne ostane na situ. Mi čak u gradu imamo i parkove komplet armiranotetonske sa samo dva, tri drveta. Otkad smo sišli sa drveta nikad se niјesmo našli na tanjim granama. Stičem utisak da ovdјe više niјe potrebno drveće, јer se čeka da nas sve sunce ogriјe. Situaciјa јe tužna, ali više od toga - smiјešna јe – smatra Markuš.

Aleksandar Perović iz NVO Ozon kaže da јe Siti kvart primjer kako se ne treba graditi.

– Upravo јe nedostakak zelenih zona odraz neplanskog pristupa bez čega je nemoguće dati humani karakter razvoju glavnog grada. Svakako treba istaći da je Sity kvart i odraz nekulture življenja, jer se mora primijetiti razlika u visini cijene kvadrata stambenog i poslovmog prostora i onoga što se dobija zauzvrat, a to je buka, nesnosne vrućine na otvorenom, saobraćajni haos...Treba odati priznanje investitora koji su radili zgrade na tom prostoru i prodali ih kao ekskuzivu, a ustvati kupci su prihvatili uslove nehumane za život. Urbani stres koji je možda u tom dijelu grada najveći negativno utiče na zdravlje, a to će mnogi shvatiti nakon nekog vremena provedenog tamo. Iskreno savjetujemo građanima koji žive u tom dijelu grada da se angažuju ka lokalnoj samoupravi i traže način da se Sity kvart ozelenili. Isto tako lokalna uprava treba da štiti javno zdravlje i odlukama uslovi građevinske kompanije da se gradnja novih objekata prati sa ozelenjavanjem što je pozitivna praksa koja je zastupljena i u regionu – ističe Perović.