Влада је донијела Детаљни урбанистички план Драч - путнички терминал који ће наредних дана бити објављен у Службеном листу Црне Горе и регистру планске документације Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма. Након завршетка ове процедуре почеће примјена плана, а он ће важити до доношења Плана генералне регулације Црне Горе. Плански документ ће покрити простор од 43 хектара који је омеђен улицама Пете пролетерске, Братства и јединства, Октобарске револуције, Булеваром Митра Бакића, Булеваром Ибрахима Дрешевића и жељезничком пругом. У документу је назначено да су за овај простор предвиђене намјене "становање мале густине", "становање веће густине", "културно-историјске цјелине или комплекси", "мјешовита намјена", "централне дјелатности", "жељезнички саобраћај" и "површине јавне намјене".
Детаљни урбанистички план Драч-путнички терминал препознаје три цјелине које су третиране као засебне зоне. Прва зона обухвата простор између Улице братства и јединства на западу и жељезничке пруге на истоку, као и Улице Пете пролетерске на сјеверу и Улице октобарске револуције и Тргом голооточких жртава на југу. Нарочити печат овој зони даје комплекс тамнице Јусоваче који је препознат као културно добро, а данас је у запуштеном и добрим дијелом у рушевном стању.
–Комплекс Јусоваче карактеришу дотрајали и запуштени објекти ван употребе. Постојећи грађевински фонд треба обновити и валоризовати пренамјеном у атрактивне културно-комерцијалне садржаје. Имајући у виду сложеност, током 2019. године, израђено је архитектонско-урбанистичко рјешење ревитализације овог значајног историјског комплекса које предвиђа креативни хаб, Кућу црногорске историје, као и галеријске и јавне садржаје – пише у документу.
Зона два представља наслеђе започете измјене старог урбаног ткива на Драчу и обухвата објекте вишепородичног становања уз улице братства и јединства и Октобарске револуције, док трећу зону представља зону централних дјелатности у појасу уз жељезничку пругу, јужно од Трга голоооточких жртава.
–Сам трг је неуређен и служи великим дијелом као паркинг– пише у документу.
У документу је назначено да су на овом простору регистовани споменици културе - Тамница Јусовача и спомен- плоча на кући Мреновића. Такође, прецизирани су и објекти који посједују културне вриједности - објекат некадашњег градског купатила "Бања" и остаци некадашње џамије, као и амбијентално вриједне улице Мушикића, Слободан Шкеровића, Влада Мартиновића, Омера Абдовића и Кучка.
У ДУП-у је наглашено да Стара варош није законом заштићена и уведена у Регистар културно-историјске баштине.
–Како је овај дио града стихијски настајао, тако се и мијењао, нестали су лијепи примјери староградске архитектуре. Многи објекти су порушени, а на њиховим мјестима подигнути савремени који немају никакве везе са традицијом. Бројни објекти су реконструисани и адаптирани, губиће одлике оригиналне и аутентичне архитектуре. Врло мало објеката је сачувано од оригиналне Старе вароши, али довољно да се поједине улице и објекти кроз правилно обликовање сачувају и предвиде за одређене видове туризма – пише у документу.
