Локални акциони план за младе за период 2020-21. године у општини Бар резултат је заједничког рада представника локалне самоуправе, институција образовања, запошљавања, здравства, социјалне заштите, безбједности, културе и спорта и локалних организација цивилног друштва које се баве младима, са задатком да се уради анализа тренутног стања и дефинишу приоритетне области, те циљеви и активности омладинске политике на општинском нивоу ради остваривања интереса младих, а у складу са Националном стратегијом за младе 2017-2021.
Према званичним подацима Монстата, на попису становништва извршеном 2011, општина Бар има укупно 42.048 становника, од чега је 20.670 мушкараца и 21.378 жена. Подаци говоре да већина становништва живи на руралном подручју (55,7 одсто), док у урбаном дијелу општине живи 44,3 одсто укупног становништва. Просјечна старост становништва била је 37,9 година.
Сами млади у консултацијама вршеним у оквиру Локалног акционог плана за младе истакли су да нису задовољни својим положајем у општини Бар. Они који су попунили упитник најчешће су става да је положај јако лош или лош, те се њих 60 одсто тако изјашњава. Велики је број оних који се нису изјаснили, тј. навели су да не могу да процијене.
Укупан број младих обухваћених процесом консултација износио је 295. Анкету је попунило укупно 263 младих,од чега највећи број (60 одсто) су старости 17 и 18 година. Од тога 57,3 одсто је женског пола, док је 42,7 мушког. Већина испитаника су ученици, око 71 одсто, док је 9,9 одсто запослених младих, 9,5 незапослених младих и 7,5 студената.
За потребе израде овог документа коришћени су расположиви подаци из претходних анализа и истраживања. На примјер, према подацима добијеним од НВО „Портрет”, у Гимназији „Нико Роловић” је током школске године 2017-18. у оквиру изборног предмета „Појединац у групи”, урађено истраживање које се тицало задовољства младих у граду Бару. Од укупног узорка који су чинили 218 гимназијалаца, њих 92 одсто је сматрало да у Бару нема довољно активности намијењених младима. Око 50 одсто испитаника није било задовољно условима живота у Бару, док је 33 одсто истим задовољно. Највећи проценат (48 одсто) сматра да им је потребан омладински центар, док су се остали предлози односили на потребу за биоскопом, позориштем, кугланом, базеном, обновљеним спортским теренима, мини трговима и градским парковима.
Као највећу препреку бржем запошљавању, чак 75 одсто младих наводи „запошљавање преко везе”, док је следећи препознат проблем „ситуација на тржишту рада тј. недостатак слободних радних мјеста”. Они као проблем препознају и недостатак адекватне подршке за развој сопственог бизниса (чак 46 одсто оних који су попунили упитник). Као рјешење за превазилажење овакве ситуације млади предлажу унапређење транспарентности институција, доступност информација и развој предузетништва. Они такође наводе да је „потребан другачији систем вриједности, који би нас подстакао и увјерио да треба да студирамо оно што волимо и да више радимо на себи и унапрјеђењу својих квалитета”. Такође наводе и потребе улагања у пољопривреду, морску и лучку индустрију, туризам и информатику. Током процеса консултација млади су истицали да у Бару не постоји довољно могућности да науче нека нова знања и вјештине ван школе/факултета/радног мјеста. Млади наводе да су могућности добијања новог знања и културног уздизања веома ограничене и да се на територији општине, на годишњем новоу, може издвојити свега пар догађаја за учење нових знања и вјештина. Изузетак су спортске вјештине, које се могу научити у разним спортским клубовима у Бару, међутим ограничење је у томе што „нијесу свима доступне зато што се плаћају”.
У дијелу шта би они вољели да постоји, млади између осталог наводе:
- Бару је неопходан Омладински клуб/центар у циљу унапријеђивања статуса омладине и богаћења културних садржаја, активни рад Дома културе, пројекција филмова прикладних нама, покретање волонтерског клуба на нивоу општине, отварање Секретаријата за младе, можда неке креативне радионице. Прије свега биоскоп. Сматрам да је недопустиво да град као што је Бар нема савремену биоскопску салу. Такође може се радити на организовању курсева и радионица са младима, као и развијању одређеног центра за младе са одређеним садржајем и радионицама, као и психолошко савјетовалиште које је потребно младима- сматрају они.
На питање да ли постоје могућности да млади учествују у доношењу одлука у школи, факултету, општини, породици, одговори се крећу од оних који тврде да такви механизми постоје, до оних који наводе да „такви механизми постоје само „про форме”, а да се право доношење одлука дешава мимо младих, тј. да се млади „не могу изборити да се питају”.
