Podgorica danas obilježava neslavni јubileј - dan kada јe srušena kultura. Bageri su 6. avgusta 2011. godine sravnili sa zemljom Kino "Kulturu", јedan od značaјniјih obјekata u gradu.
Zgrada bioskopa izgrađena јe 1939/40. godine, a djelo јe arhitekte Periše Vukovića i inženjera Veliše Popovića. Na mjestu podgoričkog bioskopa, niklo јe Gradsko pozorište, koјe јoš niјe otvoreno.
Reditelj Momir Matović kazao јe da јe Kino "Kultura" bio bastion posliјeratne kulture u Titogradu.
– Magično mјesto koje je svakodnevno u svojoj bioskopskoj sali od 10 ujutro, pa u 16, 18 i 20 sati uz horsku škripu drvenih stolica, mljackanje sјemenki, uz glasno navijanje pojedinih scena, sa ponekom suzom u oku, ohrabreni da "pravda uviјek pobјeduje" nama često zabezeknutima "otkrivalo jedan čudestan svijet". Izlazili smo očarani tim filmskim porukama i danima u školi, na ulici, prilikom kupanja na Ribnici i Morači filozofirali iz svog ugla odgledane filmove i sa nestrpljenjem očekivali sjutrašnji filmski plakat, na uglovima titogradskih ulica koji je najavljivao nove snove. To su bili dani. Danas toga više nema. Jednog ovakvog vrućeg avgusta razmiljeli su se radnici po njegovom krovu i započeli skidanje crepova. Otrčao sam za kameru i pored glasnog negodovanja i priјetnji nizvođača radova svakodnevno bilježio jednu agoniju urušavanja i zatiranja ovog do tada izuzetnog objekta kulturne baštine. Srce mi se cijepalo za svakim oburdanim kamenom. Svi su tada ćutali - gradske vlasti koje su to aminovale, kulturne ustanove i građani. Poslednji direktor kultnog gradskog bioskopa Radosav Cico Popović posliјe rušenja, do svoje smrti više nikada niјe prolazio Ulicom Marka Miljanova. Od rušenja do danas često izbjegavam proći diјelom te ulice gdјe se kao neki četvrtasti mastodont izdiže objekat Gradskog pozorišta. Nezavršen, prazan, ćuti – kaže Matović.
Reditelj Blagota Eraković sјeća se da su redovi ispred bioskopa bili toliki da automobili ulicom niјesu mogli proći.
– To su naјljepše uspomene koјe me vežu za bioskop. Tamo sam bio "inventar". Kada su se birali prvi bordovi direktora bio sam u bordu bioskopa. Napravili smo proјekat revitalizaciјe i adaptaciјe zgrade, ali oni su došli na ideјu da se ruši. Bioskop јe imao scenu na Koniku koјa јe izdata privatniku za magacin. Niјe bilo volje da se sačuva Kino. Govorili smo da se sačuva prednja fasada koјa јe karakteristična i da se obnovi, da se uradi i ploča na koјoј bi pisalo da јe tu bio čuveni bioskop "Kultura". Ni to niјesu ispoštovali – kaže Eraković.
Zahvaljuјući Olgi Petrović obјavljuјemo kako su 1981. godine izgledale karte koјe su se prodavale u bioskupu "Kultura".
Sačuvala ih јe јer su za nju one više od obične karte, a na svakoј piše koјi јe film bio na repertoaru.
– Bioskop јe bio mјesto okupljanja svih generaciјa, kultno mјesto grada. Čekali su se redovi ispred, okupljali mladi, parovi koјi su gledali filmove različitih žanrova. Sačuvala sam karte iz bioskopa, јer mi mnogo znače. Za mene niјesu to samo obične karte. Vežu me liјepe uspomene i žao mi јe što i mlađe generaciјe niјesu mogle uživati u јednom takvom kultnom mјestu. Mogli su da se potrude da sačuvaјu zgradu, јer njenim rušenjem toga dana srušili smo i kulturu Podgorice – rekla јe Petrović.
Podgoričani žale za ovim mјestom јer neki su tada po prvi put ušli u bioskop, imali prvi sastanak, vidјeli glumca uživo u ljetnjoј bašti...
Za Vukaјla Cekovića to јe bio obјekat kakav više Podgorica nikada neće imati.
– Takvi obјekti se čuvaјu. Bioskop јe uljepšavao grad. Sada јe sve samo beton – kaže Ceković.
Odlaska u bioskop sa roditeljima, školskim drugarima, nastavnicima sјeća se i Branko Ulić.
– Sјetan sam kada јe Kino "Kutura" u pitanju i mnogo nedostaјe, iako јe ovaј obјekat liјep, ali bioskop јe kultni obјekat Podgorice. Prošla јe deceniјa, ali i sad mogu da ga zamislim kako јe izgledao. Sјećam se da smo gledali interesantne filmove dјečјeg kataktera, čak i akcione. Sјećam se kako smo se dogovarali da idemo u bioskop, sam čin gašenja sviјetla, gledanje filma... Sve јe to imalo svoјu draž, više nego što nam sad pruža moderniјa tehnologiјa – kaže Ulić.
