Велики човјек поставља строге захтјеве на себе, мали их човјек поставља другима, давно је записао Конфучије, а овом филозофском мишљу воде се мали, а опет велики људи, ученици одјељења V-6 ОШ "Радојица Перовић" који свакодневно доказују да на срећу свако има право. Њих двадесет девет, са учитељима Марином Гргуровић и Стојаном Килибардом, свакодневно се труде да другарици Јовани Лаковић, која има аутизам, учине боравак у школи пријатним. Да својом пристојношћу, толеранцијом и васпитањем дају примјер да иду у правцу да на боље мијењају свијет показују ученици Балша Анђелић, Александра Божовић, Николина Булатовић, Блажо Бурић, Томас Цицмил, Анастасија Чепић, Коста Ћаловић, Ђина Дошљак, Деја Ђаконовић, Андреа Ђурановић, Хана Јовићевић, Тадија Касалица, Александра Кораћ, Тамара Лаковић, Јована Лаковић, Елена Љумовић, Маша Пудар, Андрија Раичевић, Бодан Раилић, Хана Шћепановић, Лазар Видаковић, Хелена Вукићевић, Давид Вукићевић, Теодора Вуканић, Страхиња Вулетић, Лука Вукотић и Новак Ковачевић.
Екипа "Дана" прије два дана присуствовала је школском часу овог одјељења, на којем су ученици, уз бројне поруке поводом Дана аутизма, показали колико им Јована значи. Прије почетка часа на којем су присуствовали и Јованини родитељи Мирјана и Горан, поруке захвалности су упутили и ђаци прваци из одјељења I-6. Час је започео Горан Лаковић, Јованин тата.
– Ја ћу да вам кажем оно што Јована не може. Она жели да вам се захвали јер сте ви добри људи, добри ђаци. Битно је да останете као што сте сад, да имате срце и душу и то вам нико не може узети. То носите у себи и ви сте луча овог друштва. Ви нам свима дајете наду да ће ово друштво да буде достојно и предака и потомака. Ја вам се захваљујем што сте показали како је бити човјек и изнад свега, хвала вам што сте дјеца, што сте неискварени и пуни љубави и разумијевања – рекао је Горан Лаковић.
Јованин друг Богдан Раилић каже да Јоцин задовољни поглед говори више него нечије ријечи. Он поручује вршњацима да не бјеже од дјеце са аутизмом већ да увијек помогну.
– Руке мале, руке плаве, пријатељство мени дале. Руку пружи, руку држи, пријатеља свог подржи – порука је коју је Томас Цицмил, упутио другарици Јовани.
Јована је дивно биће, она је иста као и ми у души, прича Коста Ћаловић, док Тадија Касалица каже да су сви људи и да нема разлике.
– Сви имамо мане и врлине. Свако је добар у нечему. Срећни смо што имамо Јовану – прича Тадија.
Заједно са Јованом у разреду је и њена сестра Тамара Лаковић.
– Сви воле моју сестру. Никада нисмо мислили да је Јована мање вреднија од нас јер има аутизам – прича Тамара Лаковић.
Јована је дивно дијете и аутизам је не спречава да се игра са нама. Са нама у друштву научила је и да изговори неке ријечи, каже Александра. Са њом се слаже и Деја Ђаконовић.
– Ми смо срећно одјељење јер имамо Јовану. Сви смо различити и посебни на неки начин али једно знајте, никада се на њу нисмо наљутили - каже Деја.
Хана Јовићевић поручује да никога не треба осуђивати због физичког изгледа, док Страхиња Вулетић и Теодора Вуканић кажу да би им било чудно без Јоване и да је сви поштују јер је посебна.
Са Јованом свакодневно ради асистент у настави Оља Начић.
– Треба доста времена и труда али се поставите према дјетету као према сваком другом. Ја и она се лијепо споразумијевамо уз помоћу говора тијела. Лијепо је радити са њом - рекла је Оља Начић.
Учитељица Марина Гргуровић каже да су ученици овог одјељења добри људи.
– Ова дјеца иду ка неком бољем сјутра. Они су првенствено добри људи и то се треба његовати. Прво треба да се пружи љубав јер је она основа свега, да се има разумијевања за све и да се има стрпљења – каже Марина Гргуровић.
Да буду добри људи ученике овог одјељења учи и Стојан Килибарда, разредни старјешина.
– Дјеца боље схватају и боље раеагују него ми одрасли. Брзо се прилагоде и схвате то на прави начин. Они су мали, а опет велики. Захвалио би се родитељима, како Јованиним, тако и осталим, који су пренијели на дјецу тај осјећај љубави према њој. Трудимо се да јој помогнемо колико можемо – рекао је Стојан Килибарда.
