По кишним данима пјешацима поједине локације постају потпуно неприступачне и небезбједне за кретање. Атмосферска канализација не успијева да покупи воду са асфалта, а аутомобили локве и потоке између шахти у таласима сруче на тротоаре. Ако се пјешак у том тренутку затекне на стази биће потпуно мокар. Ко год је доживио такву непријатност зна да у том тренутку осјећа немоћ, нелагоду и љутњу. Тако наш град има улични аква парк у коме не уживају сви подједнако.
Скоро да нема дијела града у којем пјешаци нијесу угрожени по овом питању. На неким мјестима, као што је рецимо у Улици 13. јула, од кружног тока ка центру, једноставно није могуће избјећи запљускивање из локава. Ту се иначе слива сва вода са брда, тротоар је узак и пјешак нема гдје да се склони. Ништа боља ситуација није ни на раскрсници улица Брацана Брацановића и 4. јула. На самом пјешачком прелазу формира се толика локва да пјешак који чека да му се упали зелено свијетло мора бити окупан. У Улици 27. марта, посебно у дијелу код ОШ "Вук Караџић" ситуација није баш најбоља. Комплетан пјешачки прелаз на раскрсници је под водом, па осим тога што дјеца сквасе ноге, још их и возачи испрскају. Дуж Улице Краља Николе од раскрснице са Улицом Брацана Брацановића такође се скупља велика вода. Међутим, тротоари се туда не користе јер су углавном заробљени аутомобилима. Понашање возача законски се не може санкционисати. Међутим, било би лијепо када би замислили да су управо ти пјешаци њихова породица и да скину ногу са гаса када је пролазио кроз локву.
Родитељи најмлађих суграђана огорчени су на возаче. Кажу да има и оних савјесних који воде рачуна о пјешацима, али да је све више оних који не маре на њих.
– Возачи прскају сваки дан дјецу, посебно са ове стране Улице 27. марта гдје се сакупља вода. Уопште не воде рачуна о пјешачица. Морамо их пратити свакодневно до школе, прије свега због возила, а онда и због тога да се не сквасе. Има оних који поведу рачуна па успоре прело локве, али ти су ријетки – рекла је Ардијана Контић, суграђанка.
И Мика Николић замјера возачима што не воде више рачуна о пјешаци у кишним данима, нарочито о дјеци.
– Возачи јуре, не гледају уопште. Ни не примијете да ли има или нема воде на улици, само нас окупају – каже Николић.
Овакво лоше искуство имала је и Милица Шћепановић.
– Имала сам нажалост лоше искуство као пјешак по киши да ме возачи који великом брзином пређу преко локве просто окупају. Свакодневно се то дешава. Возачи уопште не пазе. Не гледају када возе има ли пјешака на које сруче прљаву воду испод точкова. На свим улицама се задржава вода, вјероватно је проблем техничке природе али би свакако возачи требало да покажу дужну пажњу према осталим учесницима у саобраћају. Улице су њихове колико и пјешака, а локве велики проблем – рекла је Шћепановић.
