Миљан Баровић / - Архива

За три године легализовано 375 кућа у Подгорици

У овој години је донијето 190 рјешења о легализацији и наплаћено скоро милион еура накнаде за урбану санацију која се плаћа за бесправне објекте, саопштио је Миљан Баровић, секретар

Од краја 2018. године па до данас Секретаријат за планирање простора и одрживи развој донио је 375 рјешења о легализацији бесправно саграђених објеката и 2.203 рјешења о прекиду поступка, саопштио је Миљан Баровић, секретар за планирање простора. Овај податак Баровић је изнио на централној јавној расправи о нацрту програму уређења простора Главног града за 2022. годину са програмом урбане санације, одговарајући на питање "Дана" колико је до сада у Подгорици легализовано бесправних објеката, те колико је новца наплаћено од бесправних градитеља.

– У овој години је донијето 190 рјешења о легализацији. Ми можемо рећи да смо до неког нивоа задовољни како тече процес легализације. То се може видјети по средствима која смо успјели да наплатимо по том основу у овој години који је близу милион еура. Сви ти подаци показују да постоји одређена заинтересованост грађана да уђу у овај поступак, с тим што са друге стране постоји и група грађана која још није доставила потребну документацију како би се наставили сви ти поступци. Ми свакодневно обавјештавамо све странке да нам доставе потребну документацију како би приступили поступку легализације и указујемо им на све предности који тај поступак са собом носи. Највише донијетих рјешења о прекиду поступка је јер није донијет План генералне регулације. Када су у питању простори гдје постоји важећи плански документ ту постоје услови за доношења рјешења о легализацији и из тих поступака смо наплатили накнаду за урбану санацију од скоро милион еура – рекао је Баровић.

Из државног буџета мало новца за улице

У капиталном буџету државе за наредну годину опредијељена су средства за реконструкцију саобраћајница. Међу њима су реконструкција улица Лудвига Кубе, наставак изградње Булевара Саве Ковачевића, булевари... Да ли су ови пројекти нашли мјесто у програму уређења простора за наредну годину питали смо Снежану Аџић, помоћника директора Агенције за изградњу и развој Подгорице.

– Улицу Лудвуга Кубе смо предвидјели програмом као прву фазу и за те намјене опредијелили 500.000 еура, а у државном буџету, колико имамо информацију, 190.000 еура. Конкретан споразум није прављен за ову саобраћајницу. Преко два милиона еура је предрачунски период ових радова, а 190.000 еура колико је одвојено у буџету државе, цијенимо да је недовољно, али боље да се нађе ишта него ништа. Када је у питању наставак изградње Булевара Саве Ковачевића саставни дио овог пројекта је кружна раскрсница на Змај Јовиној улици и Улице Јосипа броза Тита. Ми те радове имамо уговорене у Град их у потпуности финансира. Сама изградња Булевара Саве Ковачевића се није нашла у нашем програму цијенећи да имамо значајне имовинско-правне односе, посебно са Жељезницом. С обзиром да је предрачун преко осам милиона еура, а у буџету државе је опредијељено 100.000 еура, онда не бих коментарисала – рекла је Снежана Аџић.

Руководилац сектора за изградњу и легализацију објеката Радмила Маљевић је навела да су сви захтјеви о легализацији објеката доступни на сајту.

- Сваки грађанин може да прати ток свог предмета преко сајта - рекла је Маљевић.

Представљајући програм уређења простора града за наредну годину Миљан Баровић је саопштио да је за уређење града за наредну годину предвиђено 35.689.544 еура.

- Највећи дио средстава се обезбјеђује од накнаде за комунално опремање и то 13 милиона еура и по основу донациjа по уговору о прослеђивању кредитних и грант средстава у износу од 13.413.470 а то се односи на постројење за пречишћавање отпадних вода – навео је Баровић.

Дарка Радовића је занимало да ли је предвиђена реконструкција Улице Вака Ђуровића. Снежана Аџић је навела да је пројекат реконструкције завршен прије неколико година.

- Урађен је елаборат експропријације и у Дирекцији за имовину је прослијеђено на даљу надлежност. Ова саобраћајница је у ранијем периоду била тема да се финансира из државног буџета односно преко Управе јавних радова. С обзиром на то да имовинско-правни односи нијесу ријешени, а да су те процедуре јако дуге, цијенимо да није реално очекивати да у наредној години крене реконструкција. Оно што би нам било значајно, ако успијемо да ријешимо, је изградња кружног тока на раскрсницама улица Вака Ђуровића, Друге црногорске и самом мосту. Тај пројекат је у фази ревизије, и уколико ту успијемо да ријешимо имовинско-правне односе мислим да би то много више значило него сама реконструкција улице јер би се њеним проширењем још више оптеретио саобраћај – навела је Аџић.

Забјелчани не одустају од игралишта

Становница Забјела Александра Велимировић питала је да ли планирана изградња друге фазе дјечјег игралишта у Улици 27. марта.

– Овим документом није предвиђена изградња друге фазе парка. Молим вас да се то дода у документу – рекла је Велимировић.

Миљан Баровић је навео да је у документу, у дијелу који се односи на зеленило, опредијељена су средства за градњу зелених површина и паркова.

- Није пракса да се кроз програм уређења простора наводе паркови која ће бити изграђена, али се сагласнос буџету наводи та општа ставка која се односи на изградњу паркова и зелених површина - рекао је Баровић.

Станку Лекић занимало је да ли се може промијенити намјена њене парцеле на Забјелу. На овој парцели је, како је назначила Лекић, предвиђен спортски објекат што њима не одговара већ желе градњу стамбених објеката. Миљан Баровић је поручио да се мора обратити министарству са захтјевом за измјену ДУП-а.

Зорана Вешовића је занимало је да ли ће бити реконструисана Ораховачка улица на Драчу. Миљан Баровић је навео да је детаљни урбанистички план у чијем је захвату ова саобраћајница тренутно неважећи.

– Оно што је добра вијест је да је план у форми предлога и очекујемо да Влада у неком догледном периоду усвоји тај плански документ. Након тога се стичу услови за спровођење планског документа и издавање урбанистичко-техничких услова за изградњу те саобраћајнице - рекао је Баровић.