Plavo-bijelu boju po kojoj je Dečić bio pepoznatljiv, zamijeniće crveno-crnom kombinacijom, a grb kluba biće potpuno drugačiji. Ta odluka čelnika kluba naišla je na ogromno negodovanje ljubitelja fudbala u toj opštini, posebno nekadašnjih igrača Dečića, koji se ne mire sa činjenicom da treba mijenjati boje i grb. Na internetu je čak i pokrenuta peticija protiv ove odluke aktuelnog rukovodstva...
Našoj redakciji obratio se dugogodišnji fudbaler Dečića Zejnel Muminović, koji je u svom saopštenju kazao da on i nekadašnji saigrači Dečić doživljavaju kao krov nad glavom, kao zaštitu od zaborava.
-Sjetite se kad dolazite odnekud, prvo što vidite je Dečić. Radost vas obuzme. Tako su ovi specifični ljudi, Tuzani, dali po njemu ime sportskom klubu i označili ga simbolom sa optimističkom nadom i snažno. Dečić je sakupljao oko sebe, sve mlade. Bio je nadam se i ostao klub primjernog sportskog nadmetanja, drugarstva saradnje sa omladinom širom Crne Gore. Varošica Tuzi i ljudi u njoj su enklava u prostorno maloj Crnoj Gori. Zašto enklava? Specifična je po mnogo čemu. O čojstvu i patriotizmu ne bih jer je to osnovno mjerilo i drugih. Šta je to što nas izdvaja od drugih i čini drugačijim od okruženja. To su najkraće rečeno stil življenja, specifičan i poseban identitet. Na bih duže, a mogao bih o tome opštirno i slikovito – napisao je Muminović i potom dodao:
-Danas kad čujem i vidim da se ostvaruje najblaže rečeno čudna ideja za brisanje neizbrisovog iz duše Tuzana, ime jednog od simbola koje karakterišu individualnost. Kome može pasti na pamet da se grb FK Dečić maže bojama. Kome to prihvatljivim? Tuzani blago rečeno gledaju jedni u druge ne mogu se načuditi čudu. Zar ono čime smo se ponosili odjednom za Tuzane nebuloznim mazanjem nestane i pretvori se u neshvatljivu ideju nacionalizma. Stari grb Dečića biće vječan. Bio je poznat i onima koji nikad nijesu kročili na stadion, majkama našim. Pitam se da li je bilo kuće a da majka nekog dječaka nije imala u rukama majice sa simbolom FK Dečić. Danas nažalost banalizovana i ignorisana sintagma bratstva i jedinstva bila je i sponosom sadržana u tom grbu, u igračima ovog kluba i u svim mještanima. Neka mi neko kaže da li tu sintagmu ignorišu Kuran i Biblija. Naravno da ne. To je i u njima jedan od postulata za osnose među ljudima. Dečić je to njegovao. Dok ovo pišem, ne mogu a da se ne prisjetim priča o imenima, mnogi drugi će mi oprostiti što ih se sjećam a ne spominjem: Alije Tuzovića, Džavida Lekića, Šot Muja, mladih Dina Krkanovića, Ramuše Đokaja, Muse Pepića, Omera Ahmatovića, Franja Đokaja, Zefa Đeljaja, Vasilja Dušaja, Refika Šabanadžovića, čijom se zaslugom zna za FK Dečić i van granica SFRJ i stotine drugih. Govorili su da žive za Dečić od utakmice do utakmice. Kako sada da izbrišemo taj grb koji su nosili sa sobom i prenijeli ga u naša srca. Ako je bez rezerve sadržao u sebe zajedništvo, ne stidimo se već budimo ponosni. To jedinstvo može nas gurati samo naprijed, a retrogradne i posesivne ideje samo nazad. Budimo razumni i pošteni – rekao je Muminović.
