Такво фудбалско знање имао jе и jедан Црногорац, Душан Драшковић, изданак плеjаде врхунских фудбалских емисара коjе jе некадашња велика Jугославиjа имала.
Драшковић jе краjем 20. виjека истински завриjедио звање фудбалског учитеља и то не било гдjе, већ у Jужноj Америци, у далеком и за нас Балканце, егзотичном Еквадору.
Прва фудбалска лопта закотрљала се у Еквадору jош 1899. године, када су се из Енглеске вратили студенти Хуан Алфредо и Роберто Раjт, момци коjи су се на Острву “заразили” фудбалом и прениjели га у своjу земљу, па таj пелцер успjешно засадили и направили велики букет коjи и данас цвjета.
Ипак, у еквадорском фудбалу ниjе све текло како треба, земље у окружењу су биле много jаче, а репрезентациjа те землjе прву побjеду остварила jе тек у 34. мечу.
Први професионални клубови у Еквадору поjавили су се 1950. године, а од 1960. првенства у тоj земљи се играjу редовно. Наjвећи играч у историjи еквадорског фудбала jе Алберто Спенсер (1937-2006), коjи jе почео кариjеру у Евересту, али jе углавном играо за Пењарол из Монтевидеа, а на краjу jе чак узео и држављанство Уругваjа. Он jе наjбољи стриjелац у историjи Копа Либертадорес са 54 гола (1960-72), а са Пењаролом био jе три пута првак Jужне Америке и два пута шампион свиjета.
И, онда, краjем 80-их, тачниjе 1988. године, Душан Драшковић се поjавио у Еквадору у покушаjу да преокрене нешто у репрезентациjи те земље. Драшковић, коjи jе био члан златне медитеранске репрезентациjе СФРJ са Игара у Измиру 1973, дошао jе са репутациjом тренера из земље коjа jе дала велики броj врхунских фудбалера и стручњака, а он jе у потпуности оправдао очекивања Еквадораца.
Репрезентациjа те земље иза себе jе имала 12 одсто освоjених бодова у званичним мечевима током историjе (4-14-57, гол-разлика 72:251), у пет година са њим на клупи чак 52 посто. Већ 1989, Еквадорци су на Копа Америци успjели да савладаjу велики Уругваj, а затим и да “откину” бод Аргентини коjу jе предводио легендарни Диjего Армандо Марадона.
- Он jе потпуно промиjенио начин на коjи смо састављали тимове и репрезентациjу. Док се он ниjе поjавио већина наших играча долазила jе из Кита и Гваjакила. Онда jе он преузео контролу над тимом и почео да обилази циjелу земљу у малом плавом Фиат Уну, не заобилазећи ни села у пустињи. Када би обjавио списак репрезентативаца, закључили бисмо да за неке од њих ниjесмо ни чули. А управо ти момци временом су постали хероjи еквадорског фудбала - казао jе jедном приликом Патрисио Торес, некадашњи потпредсjедник ФС Еквадора.
Због тога су Драшковића Еквадорци и те како завољели, а у историjи те земље он се сматра творцем фудбалске револуциjе. Наjпознатиjи играчи коjе jе црногорски стручњак створио су Иван Уртадо, Улисес де ла Крус, Агустин Делгадо, Едисон Мендес и Карлос Тенорио, фудбалери коjи су постали легенде националног тима.
- Пронашао сам укупно око 25 играча коjи су постали професионалци. То су дjечаци коjи су имали талента, али никад раниjе ниjесу играли на правим теренима, са правим головима и судиjама. Њихов потенциjал био jе очигледан, били су то вриjедни и послушни момци, коjима jе фудбал био начин да побjегну од сиромаштва - рекао jе Драшковић у jедном интервjуу.
Драшковић jе био селектор Еквадора од 1988. до 1993, укључуjући и три Копа Америке. После тога тренирао jе три велика клуба – Барселону, Емелек и Депортиво Кито. Осим њих водио jе бразилски Брагантино, Комуникасионес из Гватемале, годину дана провео на клупи селекциjе Боливиjе, а два мjесеца jе тренирао национални тим Сиjера Леонеа.
