Моца Вукотић jе играо чак 752 утакмице за црно-бијеле и постигао 306 голова. Он jе са Партизаном трипут освоjио првенство СФР Jугославиjе. За репрезентациjу jе играо 14 пута, од 1969. до 1974. године.
Партизан jе и тренирао од 1988. до 1989, у њему jе био и директор Омладинске школе од 2012. до 2016, а тренерску кариjеру jе градио и у Грчкоj и на Кипру.
Многе легенде из Хумске не криjу да jе Моца и наjвећи играч Партизана свих времена, па jе комплетна фудбалска Србиjа дошла у скупштину града Београда да се на комеморациjи опрости од Момчила Вукотића.
Међу првима су редом стизали Звездине звезде Драган Џаjић и Владимир Петровић Пижон, наравно ту jе и Ненад Бjековић, дугогодишњи саборац и саиграч Момчила Вукотића, као и предсједник клуба из Хумске Милорад Вучелић.
Предсједник Вучелић се на емотиван начин опростио од Моце.
- Поштована породицо Вукотић, желим да вам jош jедном овако jавно испред ФК Партизана и СД Партизан изразим наjискрениjе саучешће. На блиставом небу великих звијезда Партизана звијезда Моце Вукотића сиjа снажним сjаjем и сиjаће тако док jе Партизана, док jе његових навиjача и љубитеља. Момчило Моца Вукотић jе по свим данашњим владаjућим правилима био тихи великан. Тиха, а права фудбалска звијезда. Ништа ванфудбалски га ниjе занимало, ниjе ништа желио да добиjе ван терена, већ само на боjном пољу коjе jе фудбалско игралиште. Нема никаквих скандала или афера у његовоj кариjери, никаквих испада. Моца jе био фудбалски велемаjстор, потпуно посвећен, поред породице коjу jе обожавао, такмичењу у спорту, витешком надметању, головима. Богомдани таленат исказивао jе и потврђивао jе само на терену. Истраjно jе потврђивао љубав према Партизану, што ниjе увијек лако. Имао сам генерациjску срећу да га безброj пута гледам, да му се дивим и аплаудирам. На томе сам му посебно захвалан. Jа ћу њему у ту захвалност после ове комеморациjе запалити и jедну цигару. Партизан одаjе велико поштовање jедном од своjих наjвећих играча у историjи и вјечно ће га се сјећати и бити поносан на Момчила Вукотића. Нека jе вјечна слава Момчилу Вукотићу.
Бивши тренер и играч Партизана Ненад Бjековић се у сузама опростио од свог омиљеног саиграча Моце Вукотића.
- Драги приjатељи, породицо моjа. Ко jе и шта jе био Моца, свијету и Србиjи ће jедном можда неко успјети да исприча а да ништа не изостави. Да понови ту причу непоновљивог виртуоза, симбола jедног времена и вриједности. Колико jе био легенда коjа jе траjала децениjама, наjбољи на терену и поред њега, толико jе био и идол милионима. Он jе био човјек коjи jе генерациjе учио не само свему на терену, већ и како треба живјети ван терена. Моца jе био симбол наjвиших вриједности као приjатељ, муж, отац и деда. Његова кућа jе дом да животне вриједности постоjе и да су незамењиве, наjвредниjе. Моца jе безрезервно волио своjу Босу са коjом jе више од пола вијека дијелио живот. Боса jе била уз њега ненаметљиво и тихо, а тако снажно чуваjући његов мир и спокоj, jер jе нjему његов дом био светиња и храм. Таj храм остао jе сачуван, недодирљив, уз његову Босу. Свако ко га jе познавао знао jе да су нjегов понос били синови Деjан и Никола, добри, jедноставни, посвећени и поштени људи. Ако би ико икада могао да опише срећу и да их додирне, то би били Моцини моменти са његовим унуцима. Ту срећу кад jе Моца с њима могли сте готово да додирнете, таква jе била. Моца jе био великан, виртуоз живота, сликао jе живот, посвећен сваком детаљу и сваком ко jе био дио његовог живота. Jа сам имао ту привилегиjу да са моjим Моцом живим, али буквално. Бити његов приjатељ значило jе да имате безрезервну подршку, да помогне да стигнете до сваког успјеха. Његов проницљив таленат да пробуди наjбоље у вама био jе такав да се чинио ванвременским. А опет, био jе тако jедноставан, скроман, ненаметљив, господин у сваком смислу те ријечи. Толико поштован, а тако приступачан, искрен, отворен срцем коjе jе носио на длану. Свако ко jе бар jедном упознао Моцу зна зашто не испраћамо данас само легенду фудбала, већ човјека коjи jе био много више. Зато, драги моj приjатељу, брате моj, ми не пристаjемо на растанак, не умијемо и не можемо без тебе. Зато ти не говорим збогом, бићеш у нашим срцима заувијек.
