Mamić je poznat kao mag fudbala na ovim prostorima i čovjek koji je učestvovao u gotovo svim najvećim transferima Dinama od 2000. godine pa ovamo.
Između ostalog, Mamić je u razgovoru pričao o rivalstvu Dinama i Hajduka i jednoj zanimljivoj situaciji koja se dogodila u sezoni 2004/2005.
- Evo vam jedan primjer. Radi se o sezoni 2004/2005. Dinamo je otišao u stečaj, bio je dioničarsko društvo. Nema ništa. Mi nastavimo kao udruženje građana, jer je Dinamo bio toliko veliki klub da se niko nije usudio da ga ugasi. Te 2004. godine igrao se plej-of i plej-aut. Mi smo završili u plej-autu, zvali smo je ’liga za bedaka’. To su nam iskreirali rukovodioci Hajduka gdje su bili predsjednik Grgić, direktor Fiorentini i Igor Štimac. Bili smo mi slabi, ali oni su nas malo još gurnuli da ne pričam kako. E, sledeće sezone je Hajduk u još težoj situaciji. Nema šanse da ne budu u ’ligi za bedaka’. Tada je premijer bio Ivo Sander, veliki navijač Hajduka. On meni kaže: ’Zdravko, pustite tu utakmicu Hajduku, nema smisla da igramo plej-aut, napravite sve’. On razmišlja kao političar, iz Splita je, navija za Hajduk, u Dalmaciji mu je biračka baza. Odgovorio sam mu: ’Šefe, ja majku rođenu ne puštam’. Ali nisam toliko bahat, ima tu nastavak. Dodao sam da nije lako namjestiti utakmicu, da to pričaju samo budale, šarlatani i kriminalci. Zamislite ja koji pričam igračima da se bacaju glavama na kopačke, a sada treba da im kažem da skinu gaće i puste Hajduk. Pa kako ja onda da dođem pred njih? A, budite sigurni, igrači su kvarljiva roba, kada ga prvi put ne bi zadovoljio, on bi pričao kako sam ga terao da namjesti meč... - kazao je Mamić.
Kako se to završilo?
- Da skratim, rekao sam mu da neću pustiti Hajduk, ali pustite mene da ja to napravim na svoj način i da mu garantujem da Hajduk neće završiti u ’ligi za bedaka’. Razišli smo se, pružili ruku jedan drugom. Igra se posle utakmica u Splitu. Pada malo kiša, iskoristim uticaj na službena lica da se utakmica odloži da dobijem na vremenu. Naravno, uključi se mašinerija i Hajduk ne završi u ’ligi za bedaka’. Ja ispunim cilj i obećanje, mi odigramo zaostalu utakmicu protiv Hajduka i krknemo ih sa 1:0. I svi zadovoljni. Ja nisam neprijatelj Hajduku. Oni su sve napravili da me uguraju u ’ligu za bedaka’, ja sam ih izvukao od sramote. Kupovao sam jednog igrača Hajduka da bi oni finansijski mogli da premoste jednu situaciju. Neću da govorim o kome je riječ, prevelika je osoba. Ja Hajduk respektujem, ali volim da ga pobijedim više nego išta. To je normalno, bio sam korektan prema njima. Oni su me spremili u zatvor. Ne kao klub, ali ta njihova najveća snaga. Oni imaju 500 puta veću snagu u Hrvatskoj od nas.
Zatim je Mamić pričao o relacijama u bivšoj velikoj Jugoslaviji, Partizanu, Crvenoj zvezdi...
- Uvijek su govorili da Dinamo ne može da bude prvi u staroj Jugoslaviji zbog Zvezde i Partizana – laž. Neću reći da beogradski klubovi nisu bili malo privilegovani, jer i to bi bila laž. Vlast je bila u Beogradu, vojska uz Partizan, politika i policija uz Zvezdu. Jedino Dinamo nije bio privilegovan, ali, uprkos tome, kada smo bili kvalitetni – sve smo pomeli. Kao u vrijeme Ćira Blaževića. To je bilo 1982. godine. Mogli smo i godinu dana kasnije ponovo da budemo prvaci, ali smo sve upropastili zbog Blaževićevih akrobacija. Sjećam se i perioda kada je Dinamo imao pet bodova prednosti – u onom periodu kada je pobjeda vrijedjela dva – a Dinamovo rukovodstvo čestita Zvezdi osvajanje prvenstva. Bili su kukavice i slabići. Meni se to ne bi dogodilo nikad. Dakle, da se vratimo. Hajduk je stvorio energiju da sam ja krivac što oni nisu dugo šampioni. Broj ne znam koliko ih se tamo promijenilo, oni nisu vidjeli problem u sebi. Novinari koji pišu za Hajduk, takvih je bar 99,9 posto. Pa ti ljudi se bacaju na bombe. Ne kažem da tako treba. Napravili su tako da u svakoj redakciji imaju aktiviste koji su kao talibani. Spremni su da idu na bajonet i bombu - rekao je Mamić.
Zatim se dotakao teme koja je za njega posebno važna - hrvatskih vlasti koje ga već godinama pokušavaju "privesti pravdi".
- Gledam sad jednu seriju o princu Hariju i Megan. Bože kako vidim svoj život. Cio život sam progonjen u Hrvatskoj i Zagrebu, jer sam uspješan. Tako je i ta Lejdi Di, majka princa Harija, toliko su je proganjali mediji i tabloidi dok je nisu ubili. Znamo da su je otjerali u ludačku vožnju u tunelu. Prije toga sam gledao Krunu, seriju od pet epizoda o engleskom dvoru. To je nemoguće koja je to laž i obmana, koliko su to iskrivljene vrijednosti i drugačija slika. Eto, sad proganjaju Harija i Megan, a oni se bave humanitarnim radom. Tako i ja. Ja sam bio fanatik što se tiče fudbala, jer sam igrao fudbal. Meni je Dinamo više od života, došao sam u taj klub sa 11 godina, a sada imam 62. I sada te niske fukare, taj ološ, taj što nije napravio višak vrijednosti za svoju porodicu... Oni parazitiraju na mom imenu. Neki vaš kolega, ako želi da bude popularan, samo treba da razguzi Mamića. Iako je početnik, on će odmah dobiti posao u bilo kojoj redakciji. To je nevjerovatno kakav je ološ od urednika i novinara isplivao na mojim leđima. Ne znaju se potpisati. Ali su oni bili ti koji su jurišali na Mamića, kao na Isusa. Razapni ga. Ubij ga, neka ga ubije rulja - rekao je on.
