Као по правилу, сваког 31. децембра, у послијеподнедним сатима са тв екрана, чућете готово исту реченицу:"Нову годину први су дочекали становници Тонге, Кирибата, Самое и Чатамских острва". Већина нас, сем људи у најбољим година којe не пропуштају паб квизове понедјељком увече, не зна гдје се уопште налазе та острва. У најбољем случају, евентуално знају да су удаљени од нас, отприлике као Тасманија.
У Црну Гору је стигла по реду вожње, наравно сјутра стиже и највећи хришћански празник. Али, чини се да је Божић Бата овога пута, ипак нешто раније закуцао на врата Милије Савовића. Никшићани су током јесени били хит. На крају године, од колега прволигашких тренера, изабран је је за најбољег у 2021..Истог тренутка кад је спласнула пјена на чаши шампањца, Милија се окренуо ка новим изазовима.
-Одмора нема, нити га може бити. Практично сјутра нас чекају прољећне утакмице. Пријало ми је наравно признање колега, али сам и врло брзо схватио да већ следећег тренутка, пажња мора бири усмјерена ка наредном циљу. Да, најуспешнија година, али у духовном смислу награда престаје да буде тај тренутак и постаје прошлост. И то је то. И све је у реду, живот иде даље. Сваки изазаов, ако идете срцем, води као успјеху - рекао је Савовић.
Уколико желите већ да се "осигурате" и одмах видите осмјех на Милијином лицу магичне ријечи су Мања, Дуња, Петар, имена његове дјеце. И наравно, супруга Жана. На констатацију да су његове заслуге огромне, далеко највеће за Сутјескин јесење успехе, каже:
-Ипак, да не претјерујемо. Огромне заслуге иду на адресу и сарадника у стручном штабу, прецизније свих у клубу, и наравно играча. Функсионисали смо као хармоничан тим, кога је окупила заједничка идеја, ентузијазам и жеља за успјехом. И овим путем од срца им се свима захваљујем, јер су заиста обавили велики дио посла. Ми смо тим, једноставно једни без других не можемо.
Милија није само добар тренер, већ и изузетно занимљив, елоквентан човјек са којим се о фудбалу може разговарати сатима. Његове идеје су оригигиналне, размишљања логична, арументи увјек на мјесту. Постоје оне тренерске одлуке, које не трпе вишак премишљања, а нису подложне једноставном аутоматизму дејства по конвенционалним правилима. Ваља, наиме, бити недвосмислено стваралачки моћан у кључним тренуцима
-Вријеме и резултат овога пута су се заиста поклопили, али често се и не поклопе и онда се питаш којом стазом, а хтио би да си стваралац, па логично, и да примиш заслужено признање. А пораз како то тек боли, мада, и после тријумфа се радујеш онолико колико си тужан када губиш.
Тренер је исто, или бар слично, редитељу у позоришту, затим педагогу, учитељу, психологу. Добар тренер је ријетка птица, филозофске вокације, али и алхемичар, који увијек зна како литре зноја претворити у трофеје. Добар стручњак мора едукативно да схвати игру, али и да има онај капларски менталитет, да понекад и подвикне када треба.
-Практично сваке сезоне, крећеш из почетка, јер ако није у питању нови клуб, онда је нова екипа. Сутјеска је била велики изазов за мене, а са друге стране тренер не смије да бира посао и клуб, већ да ради и доказује се. А Сутјескин позив, се не одбија.
Савовић воли да говори о жељи за побједом, о трофејима. На питање због чега је то тако, Милија каже:
-Мислим да је то због мог поријекла, васпитања. Постоји један дио човјека који он носи кроз читав живот, из породице, а, наравно, временом човјек стекне разна искуства. То двије ствари вас већ чине онаквим каквим јесте. Та жеља за побједом постала је саставни дио мене – закључио је Милија Савовић.
