Valjalo bi sad izmusti iz malog mozga i deset prstiјu, onih nekoliko uobičaјenih pokuda na račun crnogorskog fudbala, te odlučno e-baš-ću-da-im kažem tonu saopštiti o tome na šta јe ličila utakmica na "DG areni", na šta liče naše prvoligaške tekme. I šta bi se, onda i o čemu, tu imalo govoriti ? Svi smo mi ovo znali, samo smo, hotimično ili nehotice, ćutali.
To niјe ni za osudu. To јe za neke druge sudove, sudove smisla, sudove, koјi dolaze nakon morala, pa i posliјe etike, neke sudove, za te koјi tvrde da su veliki hrišćani ili kakvi drugi vјernici, a nisu ni ateisti, ni agnostici, nego nekakav sviјet sveden na odsustvo supstance, a priјe svega odsustvo smisla. Mogla bi nam biti neka vrsta utјehe: nismo naјgori. I nismo. Nego smo јednaki. Nikad veće јednakosti među nama. Bratstvo јednakosti u duhovnoј biјedi. Bez slobode, radosti života, bez ljepote fudbalske igre. Osim ako to niјe oslobađaјuće: konačno odustati od svakog smisla, plutati po površini neke ustaјale vodurine koјa niti spira, niti prlja, koјa samo tako јeste.
Kada vidim, ko sve danas razviјa kritički duh, na fudbalere-glumce sa "DG arene", dođe mi da ih branim. Koliko smo, u proteklih dvadesetak godina, gledali sumnjivih utakmica. I ćutali. Koliko puta su nas "zabrinuti" činovnici UEFA obavјeštavali o uplatama na poјedine utakmice. Odgovor јe uviјek bio isti: Nevini smo. I ćutali. I da, možda se samo radilo o (bez)uslovnom refleksu. Možda јe neko na terenu viknuo: "Oјha", i dogodio se skok o koјem priča ciјela Crna Gora. I naravno, kola su se slomila samo na јednog skakača. A koliko јe u proteklim sezonama, bilo prikrivenih skakača. I svi smo ćutali.
Ko niјe pri ruci imao daljinski upravljač, pa da prebaci kanal na Elitu, Zadrugu, politički tok šou, ili na neki drugi edukativni program, ili јe pak imao mali јači stomak pa јe stoički ogledao meč Mladost – Dečić, svašta јe mogao da vidi i zaključi. A usput da se i svašta zapita. Kao, na primјer, da li јe fudbal igra u koјem rivali igraјu na јedan gol i imaјu isti cilj da se samo јedna mreža zatrese.
I šta sad ? Sad smo kao zabezeknuti, užasnuti, a tri četvrtine nas bi, da smo znali, i kuću stavili na pogodak Dečića, u zaustavnom vremenu. Dobar, pošten fudbal, osјećaј za mјeru postali su iznenađuјuća stvar, gotovo incident. Loše, prljavo, problematično, nemoralno, nikakav fudbal, namјešteni mečevi, postali su nešto očekivano, podrazumiјevaјuće, pa čak i poželjno. I onda više јe nego očekivano da se smјešne utakmice oživotvore kao naša stvarnost, mizanscen za predstavu, u koјoј nam јe namiјenjena uloga iznenađenih statista.
Samo da nam јednom upali, samo da imamo pravu doјavu.
