Фудбалери Дечића / - фото: Дан

Сарајевски „el loco” одвео Дечић у Европу

Фудбалери из Тузи су три кола прије краја Прве Телеком црногорске лиге осигурали историјски излазак на међународну сцену, први пут у 95 година постојања клуба. Главни неимар успјеха је босанскохерцеговачки тренер Едис Мулалић. Финале Купа против Будућости, 30. јуна, шанса да на „Тушко поље” стигне и први пехар у клупској историји

Сан је постао јава – Дечић ће по први пут у 95 година дугој традицији играти у Европи.

Повратник у елитни ранг црногорског фудбала је у досадашњем дијелу сезоне био хит, чврсто држи друго мјесто на табели Прве Телеком лиге и три кола прије краја је обезбиједио изалазак на међународну сцену.

Неимар великог успјеха клуба из најмлађе црногорске општине је Едис Мулалић. Ексцентрични Сарајлија је запалио фудбалски ватромет у мјесту гдје надимак стадиона „Тушка бомбоњера”, довољно говори колики су тамошњи становници пасионирани љубитељи најважније споредне ствари на свијету.

– На старту нисмо ни ми знали колико можемо. Нико се овоме није надао. Да нам је неко љетос рекао да ћемо бити други на табели и изборити Европу, сигурно бисмо му рекли да је луд – казао је на почетку разговора за портал Дан, Едис Мулалић.

Пут до успјеха је само један.

– Предано смо радили, могу рећи и фанатично. Упорно сам инсистирао на неким стварима, момци су добро прихватили моје методе, сви имају јак карактер, направила се и добра хемија и резултати су долазили.

Дечић је ове сезоне савладао све противнике, осим Језера.

То је још један податак за респект.

– У праву сте. Свима смо узели мјеру, осим Језеру. Некако су те утакмице са њима биле ружне за око. Плављани играју дисциплиновано, дефанзивно, добра су и компактна екипа – подсјетио је Мулалић да је Дечић прије пораза од Језера, са истим ривалом имао пет утакмица у којима се мреже нису тресле.

Јужноамерички темперамент

Због неконвенционалног рада, убитачних тренинга и јужноамеричког темперамента, љубитељи фудбала су Мулалића почели да зову сарајевски „ел локо” (El loco), по узору на менаџера енглеског Лидса, Марсела Бијелсу.

– Ту сам негдје, мјешавина Бијелсе и Дијела Ћола Симеонеа – кроз смијех каже Мулалић и наставља: – Можда некад и претјерам у вербалном наступу, али то никад није ништа лично. Желим тако да извучем максимум из играча. Све је то у жару борбе, професионализам те тако обликује. Многи који ме знају само са терена, тек када сједну са мном да попију кафу виде какав сам у ствари.

Фудбалери Дечића су ове сезоне оборили многе рекорде, а 30. маја ће имати шансу да освоје и први трофеј у клупској историји.

Ривал у финалу Купа ће бити апсолутни владар црогорског фудбала, Будућност.

– Из тренерског угла, знам да је најбоље да наставимо као до сада, од утакмице до утакмице. Након 33. кола смо на вицешампионској позицији и сада када нам се отворила ситуација не би било лоше да ту останемо до краја, иако смо већ премашили очекивања. Хвала Богу, Европу нам нико не може одузети.

Мулалић поручује да није лако припремити играче ментално за утакмице за трофеј.

– Далеко је финале. Идемо од дана до дана. Наш највећи плус је управо што смо ментално сазрели као екипа. Сјећате се да смо у јесењој полусезони у четири дана имали два физичка и ментална рата са Сутјеском. Избацили смо их из Купа, потом ремизирали у Никшићу, а онда нам је дошла Подгорица и „просула” нас 0:3. Једноставно, задовољили смо се након успјеха против Сутјеске и дошло је до емотивног пражњења. То је својствено балканским фудбалерима, а то не пролази у модерном фудбалу. Увијек мораш бити на високом нивоу. Сада смо направили искорак на том пољу. Задатак нас тренера је управо да играчима „намјестимо” главу када се сусрећу са нечим с чиме нису до тада, а то је борба за трофеј. Помак на том пољу иде лагано, милиметар по милиметар – закључио је Мулалић.