- Jасно ми jе и имам спреман одговор коjи вреди за свако питање. Више ме боли к***ц за рат. За четнике и усташе, за антиваксере и све људе са ограниченом интелигенциjом коjи нам не даjу нормално да живимо. Не занима ме ко jе први почео, ко jе више гријешио. Одбиjам да учествуjем у тим причама, коjе су само храна за идиоте коjи немаjу друге среће него да се мрзе. Да, желим да видим како људи живе нормално. Као да jе било jуче, седамдесетих jе било мало дражих гостиjу од Њемаца. Хеj, Њемци с коjима смо ратовали 25 година раниjе, били су нам драги гости, а данас, 30 година након рата, људи и даље хране душу овим причама. Одлучуjемо да живимо као пси, а не као људи. И то ме убиjа. Тако да нећу више о томе - рекао jе Рађа у интервjуу за "Неделjник".

Неизбјежна тема jе била "имагинарна" репрезентациjа бивше државе - Рађа сматра да би Jугославиjа била вјечни европски првак.

- Значи, од 1989. до 2225. године нам не би нико присмрдио. Али, утакмица с дрим тимом из 1992, мислим да бисмо то изгубили. Ми смо у тоj утакмици били танки за jош пет-шест играча коjи би могли да се испрсе и супротставе, али мислим да ни сви заjедно као Jугославиjа не бисмо добили таj тим. А све остале америчке тимове после, мислим да би било на jедну лопту и да би често одлазила на нашу страну.