Од Душана Ивковића (1943 – 2021) опростили су се броjни чланови породице, сарадници, кумови, ученици, колеге. Од Жељка Обрадовића, Драгана Кићановића, Деjана Бодироге, Зорана Савића, Божидара Маљковића, Предрага Даниловића, Димитриса Итудиса, Николе Пековића, Душка Вуjошевића, Светислава Пешића, генерациjе 95´, Ненада Крстића, Мирослава Берића, Зорана Радовића, Владе Ђуровића, Душка Савановића, Раше Нестеровића, Деjана Томашевића, Новице Величковића, Мирослава Николића...
Опроштаj од Ивковића изрекао jе и Жељко Обрадовић, кум Душана Ивковића.
- Хвала огромном броjу људи коjи су ме звали да пренесем саучешће његовоj породици. Отишао jе човјек коjи jе мени био све, учитељ, тренер, кум, приjатељ. Неизбрисив траг jе оставио иза себе. Његово наслеђе jе огромно. Васпитавао jе велики броj играча и чинио их бољим људима. Упознао сам га касних седамдесетих. Позвао ме jе да играм за репрезентациjу, указао ми jе велико поштовање. И дан-данас користим његове савјете. Имао jе смисао за хумор. Знао jе да обjасни, да опусти, велика школа. И то не заборављам већ 30 година. Дуда jе брзо мислио и реаговао. Када сам му рекао да желим да постанем тренер пожелио ми jе срећу. Мени jе дао наjвећи комплимент у животу – да имам добру интуициjу. Када сам био тренер Партизана 1992. године, пласирали смо се на фаjнал-фор. После утакмице са Киндером, било jе касно, бар jе био затворен. Нама се пила кафа у четири уjутру и отишли смо у собу гдје има минибар, и кафе колико хоћете у четири уjутру. И он мени тада показуjе ротациjе. Причали смо увијек о кошарци.
Испричао jе Обрадовић и jедну анегдоту.
- Jедне ноћи му jе чувени пјевач Солуна пришао и рекао – Ивковић. И често сам му се тако обраћао, са Ивковић, то jе била наша мала таjна коjу смо имали. Куме, у срцу си заувијек и увијек ћеш бити.
Комеморацији је присуствовао и предсједник Србије Александар Вучић.
Сахрана Душана Ивковића обавиће се у Београду на Новопм гробљу у 12 часова.
