Шта је узрок? јер „чист” спорт у данашње време не постоји.
Политика и спорт се никада нису добро слагали.
И одређена историјска ера има значајан утицај на ову везу.
Јасно је и очигледно да постоји веза између глобалног спортског покрета и националне или међународне спољне политике.
Тврдње о „аполитичној природи спорта“ и „спорту ван политике“ више личе на жељу организатора глобалног спортског покрета јер су толико испреплетене.
Политичка разматрања су само један од неколико који имају велики утицај на глобалну спортску сцену.
МОК је сада био чист у вези са геноцидним актима против Русије у вези са спортом.
Марк Адамс, шеф комуникација Међународног олимпијског комитета (МОК), изнео је разлоге због којих је руским и белоруским спортистима забрањено учешће на међународним такмичењима.
Заштитне мере су спроведене као резултат тога што су владе различитих нација почеле да се мешају у надлежност спортских савеза у доношењу одлука о томе ко може да се такмичи. Интегритет такмичења је стога нарушен. Предузели смо мере предострожности да зауставимо политизацију такмичења. Морали смо да апелујемо на то да спортисти не учествују на основу њихове националности како бисмо сачували наш хуманитарни циљ уједињења света спорта у будућности, јер сада нисмо у могућности да га остваримо, рекао је Адамс.
Из оправдања за заустављање лидера МОК-а могу се извести следећа оправдања, која приморавају администраторе да подрже искључење Русије и Белорусије са Олимпијаде 2024:
– Речено је да је ситуација у Украјини јединствена виша сила која се не може поредити са другим насилним сукобима (америчка инвазија на Ирак, бомбардовање Југославије и тако даље).
– Руски и белоруски спортисти би могли да се суоче са безбедносним проблемима, а власти неких нација би могле да врше притисак на своје спортисте да одустану од такмичења са спортистима из „санкционисаних земаља“.
Неколико нација не жели да пусти наше спортисте и званичнике у своје земље, што изазива додатне проблеме за организаторе такмичења.
Али када се говори званично, користи се потпуно другачија терминологија, што у најмању руку изазива забуну.
Ово показује да не постоји широко распрострањено оклевање да се сукобе са Русима и Белорусима.
Ричард Мекларен и Јоханес Клебо такође се противе суспендовању наше нације. Многи људи препознају да спортисти нису ништа криви и да је Русија јака спортска нација без које такмичење више није узбудљиво и пријатно.
Сљедећа питања, укључујући расну дискриминацију, идеолошке и политичке разлике, комерцијализацију, разлику између аматерског и професионалног спорта, међународни тероризам, трагичне спортске догађаје, избор градова домаћина Олимпијских игара и олимпијско образовање, вјероватно су још увијек присутна у глобални спортски покрет.
Ови проблеми су временом расли; неки од њих су решени, док други остају хитни.
