Пред ТВ камерама коjе су снимале jедан од наjгледаниjих догађаjа на планети, фудбалеру jе стало срце… Играчи су плакали хватаjући се за главу, његова супруга, очаjна и немоћна, прескочила jе ограду, завладао jе мук. Почела jе борба за живот… За млади живот спортисте коjи jе људима стварност чинио љепшом, коjи им jе доносио узбуђење, емоциjу, радост… Љекари су чинили све да његово срце поново почне да куца. И успjели су! Послиjе тренутака коjи су се чинили као вjечност, Ериксен jе у свjесном стању изнесен са терена и амбулантним колима одвезен у болницу. Убрзо jе оперисан, а данас опет игра фудбал.
Али, његов живот спасен jе знатно раниjе. Учинили су то људи коjи су дониjели протоколе шта све мора да садржи опрема љекарске екипе коjа прати утакмице на тако важном такмичењу. Да jе Ериксену позлило негдjе друго, па можда и на тренингу клуба или репрезентациjе, исход би био фаталан. Остаjе, међутим, питање да ли су своj посао добро одрадили и стручњаци коjи су Ериксена прегледали приjе него што се десио инцидент и коjи су му дали зелено свjетло за бављење спортом коjи изискуjе екстремне физичке напоре…
Да се случаj Ериксен десио у црногорском спорту, тешко да би се избjегла трагедиjа. Примjера за то, нажалост, ниjе мало. Колико смо спремни да се дичимо резултатима ватерполиста, рукометашица, кошаркаша,…, колико год се политичари утркивали у слању честитки за сjаjне резултате и “достоjанствено представљање државе”, толико jе наше друштво непажљиво и аљкаво према нечему без чега нема ни резултата, ни спорта уопште. Нажалост, Црна Гора не брине о здрављу своjих спортиста. Прецизниjе речено, уз част изузецима коjи дjелуjу вођени своjом љекарском етиком и савjешћу, Црна Гора ниjе урадила скоро ништа да заштити здравље своjих спортиста…
Завода нема, а кад ће га бити…
Приjе скоро четири године, 26. jуна 2018. године, у Скупштини Црне Горе, а на предлог Министарства спорта, односно тадашњег министра Николе Jановића, изгласан jе Закон о спорту. Учињено jе то уз акламативно одбиjање спортске jавности и врло опскурну jавну расправу.
У члану 98 тог закона каже се:
“Ради утврђивања здравствене способности спортиста Влада оснива здравствену установу. Здравствена установа из става 1 овог члана оснива се као завод. Завод обавља здравствену дjелатност за териториjу Црне Горе, односно одређене послове здравствене дjелатности у складу са законом коjим се уређуjе здравствена заштита. Надзор над законитошћу рада завода врши Министарство, а у односу на контролу квалитета здравствене заштите надзор врши орган државне управе надлежан за послове здравља”.
Од тога дана здравствена заштита спортиста остала jе, како се то популарно каже, мртво слово на папиру. О изградњи Завода ниjе било помена! Спортисти су прегледани по сопственом нахођењу и зависно од тога колико су људи из клубова или репрезентациjа били одговорни према њиховом здрављу. Савези и клубови коjи су имали веће буџете имали су могућности да обаве обухватниjе прегледе, уз контролу кардиолога, док су се они са мањим буджетом често задовољавали печатом у спортскоj књижици, до коjег се долазило уз, наjблаже речено, проблематичне прегледе, а често и без њих. Дешавало се, тако, да спортисту коjи стиже у jедан од наших клубова, љекарска потврда да jе способан, чека већ на аеродрому приликом слиjетања у Црну Гору, а да исти већ тога дана, без било каквог прегледа, истрчи на терен. Мртво слово на папиру остало jе и то што jе зелено свjетло за бављење спортом могло да се добиjе искључиво у службама за медицину рада и уз присуство специjалисте спортске медицине…
У међувремену, Министарство спорта престало jе да постоjи, а формирана jе Управа за спорт и младе. Иако jе закон промиjењен 2. децембра 2021. године, питање здравствене заштите спортиста остало jе само његова “икебана”. Члан 98 тог Закона остао jе потпуно исти, ниjе промиjењен ни зарез. А Завода за спорт и даље нема… Има jедино обећања да ће га бити. Када? По одговорима из Управе за спорт и младе, те Министарства здравља, тешко jе закључити…
“Градња Завода за спортску медицину треба да почне између маjа и септембра ове године. Налазиће се у склопу новог Дома здравља у Сити кварту”, рекао jе за Либертас вршилац дужности директора Управе за младе и спорт Марко Беговић.
“Министарство здравља планирало jе отварање Завода за здравствену заштиту спортиста у оквиру Дома здравља Сити кварт, Подгорица, за коjи jе припремљено идеjно рjешење. Почетак извођења радова се очекуjе у другоj половини 2023. године”, пише у одговору Либертасу државне секретарке у Министарству здравља Анке Вукићевић.
Завода, дакле, и даље нема и неће га бити jош неко вриjеме, иако jе одлука о његовом оснивању дониjета на сjедници Владе Црне Горе jош 7. маjа 2020, скоро пуне двиjе године након што су прегледи спортиста у тоj установи предвиђени Законом о спорту.
“Влада jе, на сjедници 7. маjа 2020. године, дониjела одлуку о оснивању Завода за спортску медицину Црне Горе. Она jе обjављена у Службеном листу Црне Горе бр. 54/20 од 08. jуна 2020. и ступила jе на снагу 16. jуна 2020. године. Сходно наведеном акту, требало jе да буде дониjет статут у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове одлуке, односно до 16. септембра 2020, као и акт о унутрашњоj организациjи и систематизациjи радних мjеста – шест мjесеци од дана ступања на снагу ове одлуке. Упис у ЦРПС завода требало jе да буде завршен у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове одлуке, односно до 16. септембра 2020. Директор ове установе требало jе да буде именован у року од годину, односно до 16. jуна 2021. године”, рекао jе Беговић.
Имаjућу у виду да, навео jе он, Министарство спорта и младих и Управа за спорт и младе до октобра 2021. године ниjесу израдили студиjу изводљивости, нити реализовали обавезе сходно дониjетом акту о оснивању, са представницима Министарства здравља договорено jе да надлежна државна служба за послове здравства преузме даље активности.
“Министарство здравља jе предвидjело, у склопу будућег ДЗ код Ситy кварта, просториjе, опрему и одговараjуће људске ресурсе за функционисање завода за спортску медицину. Поред заокруживања система спорта, Завод ће се бавити утврђивањем здравствене способности спортиста и спортских радника, стањем припремљености спортисткиња и спортиста, стручном асистенциjом у процесу планирања, праћења и корекциjе тренажног процеса”, поjаснио jе Беговић.
Др Зековић: Бити корак испред догађаjа
Док чекаjу да Завод коначно буде изграђен, а што може да потраjе, спортисти ће опет бити принуђени да преглед обављаjу у сопственоj или режиjи клубова, репрезентациjа…
Ватерполо репрезентациjа, примjера ради, има сjаjну сарадњу са др Свjетланом Зековић. А, она jе презадовољна њиховим савjесним и озбиљним приступом када jе у питању здравље спортиста.
“Приjе почетка бављења спортом, чак и рекреативним, сви се мораjу подвргнути адекватном прегледу. Срце jе, ипак, орган коjи се мора наjвише прилагодити и адаптирати код неуобичаjених напора, каква jе физичка активност. Догађаjи на спортским теренима – ненадана смрт спортиста, jош jе већи мотив да покушамо да предуприjедимо евентуалне проблеме”, упозорила jе, у разговору за Либертас, др Зековић, кардиолог и педиjатар.
“Бити корак испред догађаjа”, мото jе др Зековић, и ниjе jоj тешко да га веома често понавлља.
Она каже да jе то “златни стандард”.
А, опомена има на сваком кораку.
“Нажалост, трагедиjе су се дешавале и у нашоj земљи. Рукометаш из Улциња, кошаркаш из Даниловграда, фудбалер из Подгорице… окончали су живот на терену”, подсjетила jе др Зековић.
Учесталост изненадне смрти спортиста, навела jе она, “у свjетским истраживањима креће се између jедног на 40.000 и jедног на 80.000”.
“У периоду од 1993. до 2003. године било jе 10 случаjева изненадне смрти спортиста, а од коjих су седморица били фудбалери. Март 2018. године уписан jе црним словима, jер jе смрт покосила шесторицу спортиста, од коjих су четворица били фудбалери”, казала jе др Зековић.
Jедан од њих био jе капитен Фиорентине Давиде Астори, коjи jе умро у сну 4. марта 2018. године, ноћ уочи утакмице Удинезе – Фиорентина. Истрага, коjа jе спроведена, показала jе да jе Астори имао озбиљних срчаних проблема због коjих ниjе смио да се бави спортом. У процесу коjи jе изазвао велику пажњу jавности, осуђен jе Ђорђо Галанти, бивши медицински савjетник Фиорентине и бивши директор центра за спортску медицину болнице “Кареги” у Фиренци. Тужилац jе инсистирао на казни од 18 мjесеци затвора, али jе Галанти осуђен на годину условно.
Проглашен jе кривим због тога jер jе посљедњи потписао љекарску потврду да jе Астори био здравствено способан да се професионално бави спортом. Потврду jе потписао у два наврата, у jулу 2016, односно 10. jула 2017. године, иако jе истраживање лабораториjе у Падови, коjа jе обjавила извjештаj о смрти Асториjа, показало да jе фудбалер патио од аритмиjе узроковане кардиомиопатиjом, коjа се открива у 80 одсто случаjева. Иста лабораториjа дошла jе до закључка да jе код спортиста пет пута већа могућност трагичног исхода усљед аритмиjа изазваних кардиомиопатиjом.
Осим условне казне, Галантиjу jе наложено да плати укупно 1.090.000 еура, од чега 250.000 Асториjевоj партнерки, 240.000 његовоj кћерки, а преосталих 600.000 еура његовим родитељима и браћи.
Трагедиjе ниjесу заобишле ни Црну Гору
Срећа коjу jе имао Кристиjан Ериксен, Асториjу ниjе била наклоњена, jер jе умро сам у хотелскоj соби, без могућности да му барем неко од саиграча покуша помоћи. И након тог, али и случаjева у Црноj Гори, остаjе да лебди питање да ли се трагедиjа могла избjећи. Када се она деси, сва прича бива узалудна. Због тога, по хиљаду пута треба апеловати на спортисте да схвате да jе њихово здравље наjважниjе, и њима и њиховим породицама, да и наjмање проблеме приjављуjу љекарима, те да нема те кариjере и побjеде коjе смиjу угрозити нечиjи живот.
Jедна од наjвећих трагедиjа у црногорском спорту догодила се 14. октобра 2006. године, када jе на утакмици у Бару преминуо деветнаестогодињи кошаркаш из Даниловграда Петар Вукасоjевић. Талентован, момак за примjер у сваком погледу…
“Од наше трагедиjе jе прошло 16 година. Петар jе завршио Гимназиjу, уписао Грађевински факултет, тренирао. Он и остали играчи из клуба у коjем jе тренирао, били су на систематском прегледу, на коjем jе њему указано да има неке сметње и дали су му упут за кардиолога. Ниjе хтио да иде, мислио jе да ниjе ништа озбиљно. Када пред вама имате младића од 19 година, доброг, снажног, ниjе тешко повjеровати да jе све како треба”, испричала jе Либертасу Петрова породица.
Четири мjесеца раниjе, на фудбалскоj утакмици престало jе да куца срце Емира Дедеића, члана Ибра из Рожаjа. На спортском терену, тамо гдjе jе проводио наjвише времена, угасио се и живот Ненада-Ћира Николића, jедног од наjбољих играча малог фудбала коjег jе Црна Гора имала. Рекреациjа са приjатељима и братом завршила се кобно.
Стариjи љубитељи спорта у Црноj Гори памте и трагедиjу од 11. новембра 1983. године, када jе на припремама у Улцињу преминула двадесетогодишња рукометашица Будућности Стоjанка Мугоша.
“Понекад граница између здравља и болести ниjе увиjек jасна и теже jу jе препознати. Мора постоjати студиозан приступ – детаљна анамнеза, лична и породична. Неопходно jе испитати генетику, склоност инфекциjама и алергиjама, обавити адекватан физикални преглед, евидентирати шумове на срцу и проциjенити гдjе jе потребна патологиjа, а гдjе jе у питању развоjни фактор током одрастања. Треба урадити детаљну анализу лабораториjских налаза крви, урина и, по потреби, брисева, електрокардиографиjа…”, препорука jе др Зековић.
У случаjу да се утврди поремећаj срчаног ритма, навела jе она, неопходно jе праћење рада срца помоћу холтера.
“Приликом прегледа спортиста обавезно jе урадити ехокардиографиjу, ергометриjу и спирометриjу”, упозорила jе др Зековић.
Министарство ћути о прегледима спортиста за вриjеме короне
Ставке коjе jе наброjала др Зековић идеална су препорука шта би требало да садржи Правилник о прегледу спортиста.
“Када се добро уради правилник, не треба га пречесто миjењати, али га свакако треба прилагодити одређеним ситуациjама. Jедна од таквих ситуациjа jе пандемиjа короне, за коjу jе требало урадити посебни протокол о прегледу спортиста. Из искуства, савjетовала бих да се, након прележане короне, никако не смиjе тренирати наjмање 30 дана. Преглед би морао да буде обавезан за све коjи су били у контакту са зараженима без обзира да ли имаjу симптоме или не. Имали смо случаjева да се код људи без било каквих симптома короне, прегледом утврди течност око срца. Све ове препоруке важе и за људе коjи се рекреативно баве спортом. Такође, сви мораjу да схвате да се и током других инфекциjа jедноставно не смиjе тренирати. Детаљан преглед се у нормалним ситуациjама мора обавити барем jедном годишње, а код дjеце у пубертету и два пута”, казала jе др Зековић.
Нажалост, према подацима до коjих jе Либертас дошао, протокол о прегледу спортиста ниjе миjењан од 2015. године. Да ли jе то заиста тако, покушали смо да сазнамо од Министарства здравља, али одговор ниjесмо добили ни након поновљене молбе.
Поређења ради, сличан правилник у Србиjи се миjења готово jедном годишње, а посљедња измjена jе урађена у децембру прошле године. Такође, у тамошњем Заводу за спорт постоjи посебан протокол о прегледу спортиста за вриjеме короне.
Мобилни дефибрилатори – пут коjим треба да се иде
Сви стручњаци коjи се баве случаjевима изненадне срчане смрти сагласни су у томе да би велики корак наприjед у спречавању трагедиjа у спорту могла да буде већа употреба екстерних аутоматских дефибрилатора (АЕД). У 75-80 одсто случаjева изненадна срчана смрт започиње поремећаjем срчаног ритма, а уколико се дефибрилатор примиjени у првих три до пет минута, постоjи велика вjероватноћа да ће особа преживjети. У питању су потпуно сигурни уређаjи, коjи реагуjу само у ситуациjама када jедино дефибрилациjа може спасити живот.
У Црноj Гори недавно jе у 10 градова, први пут у историjи, на jавним површинама постављено 20 дефибрилатора. Министарка здравља Jелена Боровинић-Боjовић саопштила jе тада да су дефибрилатори постављени у Подгорици, Никшићу, Даниловграду, Цетињу, Будви, Котору, Тивту, Херцег Новом, Бару и Улцињу. Дефибрилатори у Подгорици налазе се у домовима здравља Блок пет, Златица, Нова Варош, Побрежjе, Голубовци и у здравственоj станици Убли.
“У свом граду препознаћете их по скраћеници АЕД – аутоматски екстерни дефибрилатор. То jе преносни уређаj коjи испоручуjе електричну струjу особама коjе имаjу срчани застоj усљед поремећаjа срчаног ритма”, поjаснила jе Боровинић-Боjовић.
Апарат даjе гласовне инструкциjе према наjновиjим смjерницама основних поступака одржавања живота.
“Апарат анализира ритам и препоручуjе или не препоручуjе дефибрилациjу, и корисника води кроз циjели поступак оживљавања”, обjаснила jе Боровинић-Боjовић, на званичном представљању апарата у централи Завода за хитну медицинску помоћ у Подгорици.
Остаjе нам да се надамо да ће се дефибрилатори ускоро наћи и на стадионима, у дворанама, тренинг центрима…
