Како је рекао предводник "Лавова" на ЕП, организација првенства у Дебрецину, гдје је смјештена наша селекција, је на јако лошем нивоу.
Саопштење преносимо у цјелости.
- Као капитен црногорске рукометне репрезентациjе, желим да обавиjестим jавност о тренутноj ситуациjи у коjоj се налазимо. Како смо се припремали, на какве смо проблеме наилазили да би дошли до Мађарске, а и оно наjтрагичнииjе - како смо дочекани. Покушаћу да будем што краћи, колико jе то могуће. Ниjесам неко ко воли да ради овакве ствари, али осjећам потребу, због ових момака коjи ће сjутра изаћи на терен да играjу против jедне од наjбољих екипа свиjета, а исто тако и због људи коjи нас воле, прате, подржаваjу и коjи су нам свих ових година давали вољу и уливали додатну енергиjу када jе било тешко. А било jе тешко, али као сада - ниjе. Никад. За своjих 12 година у репрезентациjи прошао сам доста тога. И доброг и лошег, али овако нешто не бих пожелио ниjедном спортисти током кариjере.
Окупили смо се приjе нове године и одрадили први дио припрема. Одиграли смо двиjе припремне утакмице са Куваjтом, као дио припрема за Европско првенство. Позвано jе доста нових играча како би стручни штаб видио на кога може да рачуна у будућности, као и за првенство коjе почиње сjутра. Све jе прошло у реду, уз неке повреде коjе су се санирале касниjе.
Поново смо се окупили 2. jануара, одморни, комплетни што jе наjважниjе послиjе дуго времена, спремни да се спремимо што jе боље могуће. Е онда су кренули проблеми. Стање у држави са короном jе такво да jе просто било немогуће да и нас заобиђе. Изоловали смо се колико смо могли, али вирус jе био међу нама. До данас, одрадили смо jедан jедини прави рукометни тренинг у комплетном саставу. Практично свакодневна тестирања доносила су нове позитивне случаjеве, нове изолациjе. Живимо у неизвjесности да ли ћемо уопште бити у прилици да наступимо на Европском првенству за коjе смо се борили, повређивали, нервирали, пропатили доста..
Одређени броj нас излази из изолациjе након два негативна теста, али остаjемо без селектора, оба физиотерапеута, доктора, али и пар нових играча.
Рано уjутру крећемо на пут за Београд, одакле аутобусом настављамо према Дебрецину. Тренутно jе то био jедини начин да путуjемо, jер ниjе било лакшег, већ аутобусом на пут коjи jе траjао девет сати.
Сат времена пред долазак добиjамо информациjу да jедино ми од све четири екипе морамо у други хотел, удаљен пола сата од Дебрецина, гдjе се налази и дворана, гдjе се и обављаjу тестирања, обавезна сликања уз све КОВИД протоколе. Хотел потпуно неспреман за наш долазак. Зашто смо у другом хотелу, зашто само ми, нико нам не даjе конкретан одговор...
Опет аутобус, па тестирање...
Jутрос, дан пред отварање Европског првенства, jош три позитивна случаjа, међу њима и jа. Опет позитиван. Након позитивног теста, прележане инфекциjе срећом без jачих симптома, након два негативна теста и одрађених медицинских прегледа испуњавам услове да могу да путуjем са екипом и наступим. Међутим, на новом тестирању на лицу мjеста опет сам позитиван и закључан у соби. Комплетна документациjа jе приложена, ситуациjа обjашњена до детаља организатору. Одговор немамо, нити изгледа да ћемо га добити. Само информациjа да не можемо да наступимо против Данске. Не дозвољаваjу ми да поновим тест jер мора бити грешка због њихових ковид правила, jер jе прерано за ново тестирање.
Организатори кажу прерано за ново тестирање, а остатак екипе су опет тестирали и опет стриjепимо да нас не буде jош. А врло jе могуће. Умjесто новог теста, добиjам обезбjеђење испред врата да не случаjно не бих напустио собу.
Наводим себе као примjер, а иста ствар jе и са jош играча. Очигледно ово што се десило мени, може да се деси сваком ко нам се накнадно прикључи.
Организатора апсолутно не интересуjемо. Не труде се да нам даjу одговор, jер га можда и немаjу! Неспремни су потпуно за овакве исходе. Налазимо се на ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ ђе би све требало да буде савршено организовано и ђе би требало да размишљамо само о рукомету и припреми за утакмицу. Покушавамо да останемо прибрани и позитивни, али...
Никад ниjесам стављљао себе испред екипе, jер ово jе репрезентациjа и то нико не смиjе да ради. Само желим да помогнем момцима на терену и поред њега, као играч и капитен ових момака. Али ми не дозвољаваjу. Изреволтиран jесам jер jе срамна организациjа jедног оваквог такмичења и однос према jедном од учесника...
Поента мог излагања jе да упознам jавност са реалном ситуациjом у коjоj се налазимо и неправдом коjу трпимо. Ниjе тражење алибиjа због могућег пораза, већ жеља да људи коjи воле репрезентациjу и нашу Црну Гору, на наше момке сjутра гледаjу као на праве борце и патриоте коjи воле своjу државу и боре се за њене боjе и коjи ће у овом тренутку дати своj максимум против наjбољих на свиjету.
Какав год био резултат против Данске, Сjеверне Македониjе или Словениjе - за мене су наjбољи. А сигуран сам да ће учинити све колико могу у овом тренутку да вас учине поноснима што су вам синови, браћа, мужеви, момци, рођаци, приjателjи... што су прави Црногорци - стојои у саопштењу Шеваљевића.
