Баjка започета прије 30 година на Копаонику, jуче jе добила своjу наjљепшу и наjблиставиjу страницу. Новак Ђоковић jе постао шампион Вимблдона шести пут у своjоj грандиозноj кариjери, трећи пут узастопно, али што jе наjважниjе унио jе у своjу богату ризницу 20. гренд слем пехар.
Директан свједок у исписивању историjе, био jе Матео Беретини коjи jе савладан послије више од три сата лавовске борбе - 3:1 (6:7, 6:4, 6:4, 6:3).
Трилема, ако jе до сада уопште постоjала, о томе ко jе наjвећи свих времена, више нема никакво статистичко упориште. Рекорд коjи су љубоморно чували Рафаел Надал и Роџер Федерер, сада jе изjедначен. У свим осталим битним статистичким категориjама, Србин их jе већ одавно "прешишао", па сада заjедљивим критичарима нашег аса остаjе да у ту причу укључуjу љепоту тениса и популарност.
Сваки професор на новинарским катедрама широм свијета ће студентима прво рећи: "Коментар jе слободан, чињенице су свете", а чињенице у овом случаjу говоре само jедно - Новак Ђоковић jе по сваком битном параметру, што би људи са енглеског говорног подручjа рекли - GOAT.
Закорак у вјечност на светом парчету изблиједјелог травнатог тепиха оставио jе у игри и сан о златном и календарском слему, достигнућу коjе у мушком тенису ниjе нико никада успио. Пао jе Ђоковић на траву послије финалног поена, испустио уздах олакшања, а затим отрчао у загрљаj Горану Иванишевићу и Улисесу Бадиу. Затим jе пред више од 15.000 душа, Новак послије свог 30. гренд слем финала примио наjпрестижниjи пехар у "бијелом" спорту из руку воjвоткиње од Кембриџа, Кеjт Мидлтон.
- Прво бих да честитам Матеу и његовом тиму на сjаjном турниру. Сигурно jе да ниjе лако изгубити, али пред њим jе блистава кариjера. Игра сjаjно, осјетио сам на своjоj кожи "италиjански чекић". Осваjање Вимблдона jе увијек био моj наjвећи сан, испричао сам ту причу толико пута. Ништа не узимам здраво за готово, уживам и свјестан сам колико jе ово велика привилегиjа. Као седмогодишњи дјечак у Србиjи сам направио импровизован вимблдонски трофеj, а данас стоjим овдје са шестим у кариjери, то jе невјероватно - у даху jе причао српски тениски гениjе.
Можда ниjе био Новак на претјерано импресивном нивоу у финалном мечу, али jе када jе било наjбитниjе, наjбоље плесао. Ни послије изгубљеног првог сета, коjи jе по природним законима спортске логике требало да добиjе (водио 5:2), ниjе губио главу. Утишао jе све демоне у своjоj глави, ниjе подлегао очигледном притиску коjи jе имао на плећима, а како и не би када се погледа све шта jе на талону? Стрпљиво jе нападао сваку грешку снажног Италиjана, сваки поклич публике намијењен ривалу jе у своjоj глави разумио као скандирање "Ноле, Ноле" и трокораком стигао до циља коjи му се врзмао по глави неко вријеме и окончао потјеру за Рафом и Роџером.
- Ово сада значи да нико од нас неће стати. Рекао сам то више пута, морам да одам велико признање Рафи и Роџеру, они су легенде нашег спорта. Њих двоjица су наjважниjа играча коjа сам сусрео у кариjери, због њих сам сада овдје. Када сам ушао први пут у топ 10, изгубио сам од тих момака пар пута. Од 2010. и 2011. се нешто промијенило, то jе био невјероватан пут, али он се не зауставља овдје - поново jе наш ас био и више него дипломатски настроjен када jе причао о Шваjцарцу и Надалу и дотакао се будућности, коjа jе, ако се по jутру дан познаjе, jако свјетла.
- Дефинитивно бих могао да видим како се то дешава (осваjање календарског слема прим. аут). Надам се, пробаћу, у великоj сам форми, играм добро, наjбољи сам на гренд слемовима, то jе приоритет у овоj фази кариjере, идемо даље.
Осваjањем пехара на трави лондонског "Ол Ингланд клуба" Новак jе постао и први тенисер коjи jе од награда са турнира инкасирао више од 150 милиона долара, стигао до 85. титуле у кариjери, написао jош jедну феноменалну страну тениског алманаха, али овде ниjе краj. Ни близу, тениски свијете, тек се спремаj за доминациjу.
