Невоље Драгице Гашић, једине српске повратнице у општини Ђаковица не престају. Након повратка, из посjете сестри, затекла је обијен стан из кога је како каже све изнешено "осим брашна и пола килограма макарона", али је она претходну ноћ ипак провела у стану.

Гашић, сасвим смирено каже, није проблем храна и све остало што је однесено, само љекови и мјесечна доза инсулина.

- Отишла сам у петак у пола четири поподне у село код сестре у Велико Kрушево, код Kилине, да се мало одморим. Јуче смо се ја и Вуксан вратили и затекли, шта смо затекли, разваљена врата и све почишћено. Имала сам залихе хране и у замрзивачу, све су однијели, бијелу технику, намјештај, оставили су само брашно и пола кила макарона. Највећи проблем су љекови, ја сам срчани болесник и дијабетичар. Сестра ми је подигла мјесечну дозу. Не знам шта да кажем- рекла је Гашић за Kосово онлајн.

Уз Драгицу Гашић је и током претходне ноћи остао пријатељ Вуксан Гојковић, који јој, по препоруци директора Kанцеларије за Kосово и Метохију, помаже да остане и опстане у родном граду, у ком је нико не жели.

- Врата су скроз разваљена и то не може да се поправи. Имам врата која ми не дају да уградим, писала сам захтјев општини за промјену врата, али још нема одговора. Вуксан је био ту, без њега не бих смјела да останем сама у стану разваљених врата. Kада сам у стану полиција дежура испред зграде. Тако је било и ноћас. Ноћ је мирно прошла - каже Гашић.

Помирљивим и одлучним тоном, истиче да ће се борити да остане на своме.

- Покушавам да издржим уз Божју помоћ. Вуксан ми даје подршку и снагу. Сада су ми највећи проблем љекови - додала је Гашић