Свједок сарадник Бојан Хрватин (38) открио је на саслушању у Тужилаштву за организовани криминал да је клан Вељка Беливука претворио ресторан ФK Партизан у фабрику дроге и да су тамо правили спид.
- Да, радили смо, правио се спид тамо. Имали смо човјека који је показао, он је био веза Срђана Лалића. Стајао сам са човјеком, видио сам га једном, упознали смо се. Радили смо спид, марихуану, сканк, кокаин, да ја знам. Био је и неки МДМА, екстази или "мачка", не знам како се звао, неке пробе и то. Свашта је било - рекао је Хрватин.
Детаљно је навео ко је из групе био задужен за трговину дрогом.
- Милош и Марко Будимир су радили траву. Лалић је некада радио са њима, увозио је свој дио, али је то куповао са својим људима. Kоличина, као количина траве, није ми познато да је била тамо. Били су штекови за то. Тамо су стајале пробе, кад људи дођу да пробају и узму, а онда се то тјерало са возачима. Својим очима сам видио када се правио спид, то је правио Милош Будимир. Правио је и Лалић како су их научили. То се правило од кофеина, метил-алкохола и још неке супстанце. Та количина је склањана, то што се направи тамо, што се умота. Једном приликом су Беливук и Милош Будимир, можда је био и Марко Будимир, али не могу да се сјетим, од неких 500 грама кокаина правили "стотке" и "педесетице" и вакумирали их. Ја сам био тада тамо. Требало је да узмем неких 100 или 50 грама, али сам рекао да се то остави. То сам видио. Веће количине нисам видио - навео је Хрватин.
На питање замјеника тужиоца Саше Иванића да ли тачно мисли на просторије у Хумској 1, кад говори о прављењу спида и паковању дроге, Хрватин је одговорио потврдно.
- Тако је. То се радило кад се уђе у унутрашњи дио ресторана. Прође се иза шанка, била су врата која су некада служила за кухињски дио, а то се радило на једном од столова и кухињским елементима. Могуће је да је било штековано, ја нисам видио, али на основу онога што сам вииео не вјерујем да би се држале неке количине тамо јер су имали више штекова за то. Можда мале количине, али то што сам видио, могу да потврдим - објаснио је некадашњи припадник клана Веље Невоље.
Он је открио да је постојао стан код стадиона који гледа на улаз ресторана у Хумској и да су га користили припадници шкаљарског клана, као и да је Беливуков клан сазнао за то.
- Једно јутро смо се нашли и направили групу за контра пртању. Испочетка се звала "Сопрано група", али смо после неколико дана променили назив у "Kовид" зато што је вирус био актуелан у то вријеме. У тој групи је било нас седам: Беливук, Миљковић, Милош и Марко Будимир, Лалић, Тешић и ја. Миљковић је после тога у контакту са некима, представљајући се као "шкаљар", дошао до сазнања да су Александар Шарац и Лазар Вукићевић на вези са извесним "Kапетаном" (Мило Радуловић) из шкаљарског клана, који је био један од вођа у том тренутку. Kад су се скоцкале ствари са нашим човјеком, који је био добар и са "Kапетаном", Беливук, Миљковић и Небојша Јанковић одлазе у Црну Гору. Миљковић је имао три телефона, а један од њих је користио за контакт са човјеком од кога је добијао информације ко су "шкаљари" по Београду који су били задужени да јуре неке одређене људе и да нас надгледају - испричао је Хрватин.
У то вријеме, како је казао, интензивно су се састајали у стану код Лалића.
- Планирано је да сачекамо да нам се јаве Беливук, Миљковић и Јанковић и да поступамо даље по договору, како буде било јављено. Они су тада отишли на састанак и после тога упали на "штек" и ликвидирали једног, према мојим сазнањима, а можда и двојицу. Тај што су га ликвидирали презивао се Хоџић. "Kапетана" нису убили, он нам је био потребан јер је имао кеша и био је на вези са "шкаљарима", тим виђенијим из Црне Горе. Био је у неку руку шеф Шарцу и Лазару Вукићевићу. У једном тренутку нам се јавио Миљковић и питао зашто нисмо у контакту са Мандићем, наводећи његов надимак са Скаја. Тада је Мандић јавио "Kапетану" да не зна зашто му се не јавља тај и тај преко кога се Миљковић дописивао са њима. Тај телефон је остао код нас па су Лалић и Марко Будимир узели брже боље да пишу. Настављена је преписка са њим да би се све умирило и да би Миљковић могао да настави да пише и да их навлачи да бисмо их рјешавали - навео је Хрватин и додао да им је јављено кад је Миљковић почео да пише Шарцу и Лазару Вукићевићу са "Kапетановог" телефона.
Тада су Беливук, Миљковић и Јанковић направили план.
- Сликали су Беливука и представили да је наводно отет. Тако смо успјели да навучемо Лазара док је Шарац то прокљувио. У првом тренутку су пристали и један и други да се виде у размаку од око два сата. Писао им је Миљковић да треба да иду, да их чекају људи, а ти људи смо у ствари били ми. За тај посао нисмо користили наше телефоне, него друге, са другим надимцима. То су били само радни телефони који су се после уништавали. Договор је пао за налажење са Шарцем, негдје на Kоњарнику, не могу да се сјетим улице, али је он пола сата уочи састанка одустао. За тај посао је купљен комби. Нашли смо га преко интернета за неколико дана. То је био "фијат добло" панчевачких таблица. Он је узет због тога, а планирано је да ако све прође како треба остане за посао за марихуану Милошу и Марку Будимиру, као и Тешићу. Шарац је одустао, све је прокљувио, не знам како. То нам је јавио Миљковић, али је остао договор са Лазаром да се нађемо у касним вечерњим сатима. Немања Ђурић Тајсон је био укључен у ту причу да комбијем оде на договорено мјесто на Падини и покупи Лазара и да га наводно одведе да се "ријеши" Веље јер му је представљено да је наводно ухапшен - рекао је Хрватин.
- Марко Будимир и ја смо били у колима и чекали да нам Тајсон јави да је покупио Лазара док су Милош Будимир и Лалић отишли директно у кућу у Ритопеку. Договор је био следећи. Имали смо једну посебну футролу за телефон која је у себи имала двије преграде. Једну обичну и једну обложену алуминијумом. Тајсон је тада кратко рекао Лазару: "Шеф (мисли на "Kапетана") је знаш и сам рекао да буде без приче". Онда је његов телефон ставио у футролу са алуминијумом, али Лазар то није знао, тако да није било апарата, ничега. Ми смо били на паркингу у Радничкој улици, у правцу према граду, да бисмо могли да видимо Тајсона када се укључи и крене према ауто-путу. Он је каснио десетак минута и ми смо већ коментрисали: "Неће ни овај доћи". Били смо на вези са Лалићем и Милошем Будимиром и они су питали: "Шта се дешава? Је л' дошао?", а ми смо им јавили да га нема и да чекамо. Писали смо Тајсону, али он није одговорио јер су везе биле нешто лошије. Међутим, убрзо смо видјели комби на семафору и Лазара на мјесту сувозача. Знали смо да је он, имао је качкет и дугу косицу... па смо полако кренули за њима - испричао је Хрватин описујући како су на превару одвели Лазара у "кланицу" у Ритопек гдје је језиво мучен и убијен.
