У предграђу Ниша данас је откривен споменик војницима и официрима Црвене армије који су погинули током америчког ваздушног напада 1944. године, јавља дописник РИА Новости.
Споменик је подигнут 200 километара јужно од Београда, на мјесту "Нишког инцидента" - напада америчке авијације 7. новембра 1944. на колону 6. гардијског стрељачког корпуса Црвене армије. Иницијатори постављања споменика били су Руски центар за науку и културу "Руски дом" у Београду и Амбасада Русије у Србији. Пројекат су подржали управа града Ниша и Друштво руско-српског пријатељства и руских сународника „Наисус“.
Свечаном отварању присуствовали су министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, запослени у Амбасади Русије на челу са амбасадором Александром Боцан-Харченком, шеф канцеларије Россотрудничества Јевгениј Баранов и колеге, руководство Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, представници локалних власти и јавних организација.
Свечаност је почела извођењем химни Србије и Русије.
„Сада, у овом тренутку, имајући у виду сва дешавања у Европи, ово што данас радимо говори више од дугих и кратких говора. Желим да кажем да је сада за цијелу Европу ово изузетан догађај који показује и доказује у најбољи и најјачи начин да заједно сачувамо наше заједничке вриједности и оне се не могу одузети – прије свега сјећање на хероје и заједничку борбу против нацизма“, поручио је присутнима руски амбасадор.
На дан прославе Октобарске револуције 7. новембра 1944. године, конвој совјетских трупа на путу између градова Ниша и Алексинца напала је група америчких ловаца П-38 Лигхтнинг. Совјетска противваздушна артиљерија отворила је ватру на нападачку летјелицу, а борбени авиони су полетјели на пресретање. Дошло је до ваздушне борбе са губицима на обје стране. На десетине војника и официра Црвене армије, предвођених генерал-потпуковником Григоријем Котовим, погинуло је или повријеђено. Америчка команда је напад објаснила грешком пилота, који су наводно "помијешали градове".
Датум ослобођења Србије од нациста у Другом свјетском рату везује се за завршетак Београдске операције 20. октобра 1944. године. Борци совјетског 2. и 3. украјинског фронта под командом маршала Фјодора Толбухина учествовали су у борбама за тадашњу престоницу Југославије, а према њима су се пробијале јединице Народноослободилачке армије Југославије Јосипа Броза Тита.
У центру Београда налази се спомен-обиљежје 2953 војника НОАУ и 940 војника и официра Црвене армије палих приликом ослобођења града. У њему гори Вјечни огањ, постоје споменици совјетским и југословенским војницима и масовне гробнице. Према послијератним процјенама власти Југославије, на њеној територији је сахрањено више од седам хиљада погинулих војника Црвене армије. Учешће Југославије у Другом свјетском рату, према званичним подацима 1945. године, коштало је преко 1,7 милиона људских живота.
