Мали број људи имао је прилику да чује како један од вођа "кавчана" и навијачке групе "Принципи" Вељко Беливук, познатији као Веља Невоља прича о свему што се дешава на трибинама, међу криминалцима, какви су односи с управом, политичарима... На снимцима које је објавио Српски телеграф, чује се шта је криминалаца говорио о преузимању ресторана на стадиону, скандирању против политичара и управе, Косову, Ратку Младићу...

- Пошто је то најопипљивије и то сви воле да чују ко их је онако... Не постоји састанак с гробарима гдје ја кажем да то не смије да се ради. Нико из политике нас нити контролише нити држи нити ми имамо с њима неки договор. Ја моје приватно мишљење да л' неко ради добро или не ради то је моје приватно мишљење. Ако ја не радим барјак да се врти за тог неког, нећу да дам ни да се пљује. И уосталом, константно се коментарише стоп политици на спортским манифестацијама, па шта је то него политика.

 - Мене нико не може да убеди да пјевање против управе или одређеног човјека из политике иде спонтано, тек тако. А то знам да не иде одлично зато што знам људе који су то започињали и који нама стављају врућ кромпир у руке. Ко су? Па супротне политичке странке. Протеклих седам утакмица уђем, па чекам да видим гдје су и, сад та петорица, кад ме виде или Салета покојног, изађу са стадиона. Што изађу? И што онда нема пјевања кад изађу та петорица - рекао је Веља Невоља, преноси Српски телеграф.

Према његовим ријечима, скандирање против политичара увијек креће с једног дијјела стадиона:

- То креће са истока, тамо гдје су, како они кажу, људи с дјецом. И онда видите пет момака који стоје овако са стране. Југ позива исток: "Јави се исток" да започне пјесма. И онда, док наши крену песму, ови одговоре са чувеном реченицом том и том и онда се људи накаче сви на то, али ако питаш зашто, они не знају. Тако да то нико не ради случајно. И немој да нам нико вријеђа интелигенцију, значи нећу да будем марионета ни једних ни других, богами. Ја нисам радио торту у предизборној тишини као одређени навијачи доље који су то радили.

Навијачи Звезде су у изборној тишини, ноћи, дигли торту са бројем један Рајковићу. Нити је он број један нити му је први рођендан. И ја немам проблем с тим уопште, они то неће да признају. Ја, да сам то урадио, ја бих вам то рекао, ја бих рекао: "Јесам, то сам урадио". Ево, искрено, моје мишљење какво је знају сви са југа што се тиче те странке. Сви знају. Али не гурам ја причу да се то не пјева да бих ја имао сјутра неку корист, него нећу да нас ико користи јер ја видим шта се дешава. Ја вам кажем, немогуће је да пет људи стоји и започиње константно. Што радиш то? Случајно. Немој да правиш будалу.

О односу управе и навијача Беливук је причао на следећи начин:

- Однос између управе и навијача мора увијек да постоји, али не на неком нивоу малтретирања једне или друге стране. Значи, то мора, то је нормално да постоји јер ти навијачи долазе да гледају тај фудбал и ако управа не одради добро тај посао, па не стављају добре играче, па тај клуб оде у ону ствар, имате одраз и на трибини нема људи. Кад нема људи, не можеш да имаш сјутра ни продају карата, кад немаш продају карата, немаш ТВ права. Од чега ће да живи клуб? Од чега да живи, шта? Партизану, ја не знам да ли су годишња примања као у неким клубовима мјесечно што се тиче спонзора, што је срамота.

Одређени спонзори постоје, ево ја бих их овде скинуо сад сваког појединачно, плаћају тако смијешно нека спонзорства, плаћају спонзорство које ја могу да платим. Али ми смо ти који смо на улици, ми смо ти који смо на трибини, ми смо ти који чујемо шта људи желе. Не можеш ти да чујеш из канцеларије шта треба, уопште не можеш, ти немаш представу. Ти можеш да имаш неку своју визију, али... Гробари су на југу шта год ови остали причали, као запад су прави, исток су прави, онај ко је гробар он је на југу, он се бори за тај клуб, он доноси одлуке. Ко год оће нек дође слободно, врата су отворена, па кад дође вријеме за тебе, преузми.

Беливук је посебно описао ситуацију у хали Пионир.

- Пионир ту тек грми. Ми имамо ситуацију на стадиону Партизана, највише је нас на југу, а осталих је мање. У кошарци је нас 300, њих је 6.700 и они се распореде. И то кад крене, то скандира цијела хала. А онда сјутра изађе у новинама како навијачи руше тог неког. Нећу да се навијачи користе у том смислу, нећу да буду оружје нечије. И остале вође југа то траже, нема политике. Они су погрешили одавно, овде је дизана застава радикала, давно је дизана застава радикала на југу. Мени није спорно да дигнем заставу "Косово је Србија", није ми спорно да дигнем барјак "Ратко Младић српски херој", то ми није спорно, то хоћу да урадим, али да ја рушим или постављам Владу, не пада ми на памет. Уопште ми не пада на памет. А друга ствар што кажем, народ је углавном марва, народ је навикао да има вођу у сваком смислу. И народ слуша шта му се каже.

Веља Невоља описао је и како су преузели просторије на стадиону:

- Ми смо узели башту Партизана, средили је, донијели гарнитуру и направили кафић наш навијачки. И то је било то. А, како се зове, ресторан, није радио, сад да ја вама дам одговор зашто не ради, то би значило шта - да ја руководим клубом или управљам. Не можете ви да не уложите у ресторан 30 година ништа и да очекујете да ће он да ради. За ручак има кувана мућкалица од понедјељка до петка. Мислим, ајд сад, то је мање битна ставка, али... Нама је све било ту на стадиону, ми смо ту до пет-шест били на стадиону буквално, значи нисмо мрдали. Шта год ко радио приватно људи су ту долазили на стадион да се виђају с нама. Ту нам је све било, гдје ћу, шта ћу, имам ресторан, имам тоалет, послије тренинга туширање, ко да сам кући, немам потребе. Тако да све што смо радили, радили смо овдје и завршавали смо овдје и 90 одсто је било везано за Партизан, десет за неке наше приватне ствари. Кад кажем приватне ствари, држали смо обезбјеђење у неком клубу, тако. Значи ништа што не би требало.

(Курир, Република.рс)