Успјешно ново читање односа између ТВ и театра у представи "Коњи убијају, зар не?" Жестином (аперитивом за публику) почело, жестоким и (не)очекиваним раскидом са стегама завршило. Као у револуцији. Пуцањ у оличење онога или оно што мрви и ломи човјека, што му одузима лик и бит људског постојања. А, можда и пуцањ у празно, у ништа - робу, ништа - човјека, ништа - безличну масу и шупље пароле...