Омогућавање повољног амбијента за сарадњу туристичких и пољопривредних капацитета, сигурно би довела до побољшања туристичке понуде, али и потражње, сагласни су у оба сектора.
Уколико би пољопривредници успјели да своје производе пласирају на тржишту, а хотелијери и туристички дјелатници исте презентују у својим објектима, на добитку би биле обије гране, јер су сагласни да су домаћи производи далеко квалитетнији од увозних.
Ипак оно што и пољопривредници и хотелијери истичу, недостаје боља комуникација оба сектора и заједничка припрема туристичке сезоне, како би се на вријеме видјело да ли пољопривредници могу одговорити захтјевима сезоне.
Пољопривредник Жељко Милић, сматра да би сарадња ова два сектора требала да крене у предсезони, када би хотелијери изнијели захтјеве пољопривредницима, а они онда покушали да им одговоре.
– Појединачно пољопривредници тешко би могли да одговоре на ове захтјеве, али удруживањем би то све ишло лакше. Тренутно хотелијере снабдијевају људи који се баве класичном трговином, а они од нас откупљују производе и пласирају их на тржиште. Када би хотелијери од нас тражили списак производа и количине, сигурно би се нашао начин да им се обезбиједе залихе тих производа – наводи Милић.
Он истиче да дужи низ година преко посредника, сарађује са туристичком привредом продајући своје производе, али да би удруживање пољопривредникам а касније и њих са хотелијерима, значајно побољшало слику Црне Горе у свијету као озбиљне туристичке дестинације.
– Свака сезона је прича за себе, али оквирно се зна колико којих намирница је потребно да би се обезбиједио шпиц сезоне, нарочито љетње. Када је ријеч о зимској сезони, потребно је остварити сарадњу са пластеничким произвођачима – казао је Милић.
Према Милићевим ријечима, домаћи производи су далеко квалитетнији од увозних, и ту би требало пронаћи начин да се заштите домаћи произвођачи.
– Често је проблем што одређени добављачи условљавају купце, да купују ширу лепезу производа, којо рецимо пољопривредници не могу да одговоре таквом лепезом. Убијеђен сам да је квалитет наших производа далеко већи од увозних, а разлог томе је напредак технологије. Воће и поврће из увоза често бива хибридно, производи се како би могло да издржи период транспорта, који из неких удаљенијих дестинација зна да буде дуг и по мјесец дана. Наш парадајз на примјер, је од бербе до продаје у року од пет дана, а увозни од бербе, преко транспорта, царине, складиштења, до продаје прође и дуже од мјесец дана. Зато има све више хибридних сорти, које морају издржати тај процес – истиче Милић.
Туристички дјелатник, Илија Арменко, наводи да када би се презентовали само домаћи производи, то би био пун погодак, али да је то тешко оствариво.
– Већина ресторана и хотела не може да се ослони само на домаћу производњу, јер пољопривредни капацитети не могу одговорити потражњи. Рецимо, ако узмемо примјер само флаширане воде, као једног од најбољих производа које Црна Гора може да понуди, ријетко гдје се може видјети домаћи бренд – поручује Арменко.
Он наводи и да би било добро када би пољопривредници удружено могли да продају своје производе, пред почетак сезоне, јер у шпицу сезоне, хотелијери немају кад да обилазе пијаце и траже домаће производе.
– Требало би да у неком тренутку дође до директне сарадње између произвођача и нас, јер је домаће далеко квалитетније, а и туристи су задовољнији него увозним, које је извјештачено. У љетњој сезони често недостаје и дивље рибе, по којој смо препознатљиви, и која увијек одушевљава госте. У тим ситуацијама, на жалост, гостима се углавном онда нуди товљена, која ни приближно није квалитетна. Ми смо генерално мало тржиште, и не би требало да имамо проблема са набавком, али у сезони се тешко долази до квалитета – закључује Арменко.
