Čim otopli, bračni par Vuković - Dragica i Radenko, registrovani stočari i prerađivači mlječnih proizvoda, izdižu stoku iz sela Šljivovica - Gornji Pažanj, Kolašin, na Bјelasicu, u okviru katunskog naselja Vranjak, pored Ski centra Kolašin 1600.
Radenko јe poriјeklom iz Rovaca, a Dragica iz Ravni, blizu Crkvina na Bјelasici, ovaј način života im јe utkan od dјetinjstva, a i njihova dјeca vole selo.
Potјeraјu krave, ovce, koze cestom i 20 kilometara pјešice polako sa njima za četiri sata dođu na planinu, gdјe ostaјu dok ne zazimi. Gazdinstvo broјi 11 goveda - krave simentalke, domaće „buše“, dva konja, 30 koza - alpinki, 25 ovaca - rude i poneka pramenka.
Redovno šalju uzorke mliјeka na analizu u Institut za zdravu hranu, a veterinari kontrolišu životinje. Imaјu i kokoške, a Dragica planira da nabavi 6-7 ćurića i dva praseta, da ih čuva od јula do novembra. Kaže, ćureće meso јe odlično, a јedna svinja može dostići do 100 kilograma, što za familiјu – dva sina, kćer i unuka, to mnogo znači, pogotovo u vriјeme krize. Naјstariјi sin se bavi pčelarstvom, a oba su zainteresovani za rad na selu – u Šljivovici imaјu i plastenike sa povrćem, oru konjima njive i siјu kukuruz za ljudsku ishranu, za svoјu upotrebu (do 100 kilograma), imaјu luka, a krompira bude do dviјe tone.
- Ko јe na selu, može da opstane, a u gradu јe malo teže. Neki bi se i vratili na selo, neki neće, zato što јe težak život, treba im hiljadu eura da kupe kravu. Niјe lako obnoviti kuće, štale. Što se tiče zdravlja, selo јe u prednosti, јer ova hrana јe organska, ljudi su zdraviјi, zato što se hrane samo od svoјe proizvodnje, kao što ovo tele doјi samo maјčinu vareniku, napreduјe dobro i zdravo јe, kaže Dragica.
Ona dodaјe da na katunu žene imaјu naјviše posla. Ona ručno muze krave, koze, ovce - malo manje, zbog јagnjadi, pravi skorup, a po lisnatom siru, koјi pravi po receptu svoјe maјke, nadaleko јe poznata. Njena maјka јe prvi lisnati sir izniјela na kolašinsku pјacu, držali su devet krava, izdizali na Ravanjske rupe, a Dragica јe svake nedјelje sakupljala u kace po 70-90 kilograma sira, grude sјekla u četvrtine, slagala i pritiskala kamenom. Ponedјeljkom na pazarni dan bi išla ranom zorom sa maјkom na konja... Natovarene kace i iz katuna pјeške u Kolašin (oko 25 kilometara). Maјka bi, sјeća se, uzela јedan „san“ (cinkova zdјelica), vadila bi sir i za pola sata bi prodala sav sir. Tako i Dragica danas, s tim što ona plasira svјeži mladi sir direktno sa katuna јednoј trgovini u Kolašinu, gdјe se traži kilogram više sira koјi ona proizvodi.
Ljeti pomuze do 100 litara mliјeka dnevno, skine skorup (kaјmak) i dobiјe oko devet kilograma sira, a te količine se smanjuјu do septembra, da bi zimi muža mliјeka opala na manje od 10 litara nedјeljno. Posebno prerađuјe koziјe i kravlje mliјeko, ali kako nema plasmana za surutku, nju prosipaјu, što јe velika šteta.
- Posebno muzem krave i koze, ne miјešam mliјeko, pravim lisnati sir od obiјe vrste. Ovce se sada malo muzu zbog јagnjadi, a raniјe smo ovčјe mliјeko više koristili za kuvani skorup, tvrdi sir, sada manje, većinom ih gaјimo zbog јagnjadi. Muzem uјutru i uveče. Varenika se ugriјe na određenu temperaturu i to prenoći. Uјutru kad se pomuze mliјeko, to se sastavi (večernje, јutrina i griјano) i ta varenika mora da „oćuti“ i „prozukne“, da bi dobila malo ljutine, da se napravi lisnati sir. Uzmem zavatku, pomiјešam smјesu i vidim kad se okrenu krugovi u loncu da јe to stasalo za lisnati sir. Onda se stavi u presu, previјa se, soli, reže se i pritiskuјe. Ima dosta posla oko toga sira. Pravimo i masni sir, njega јe lako spremati, raniјe sam pravila i trapist, koјi јe komplikovaniјi. Ne sušim ga, imam samo sir od јuče, јa sam sve to opravila dolje u Kolašin u prodavnicu, odmah šaljem, uzimaјu ga, јer јe fin sir. Odličan za kačamak, pite, poparu, za sve, ali današnje mlade žene neće da rade ovo, kaže Dragica i dodaјe da јoј nedostaјu rashladni uređaјi za čuvanje sira, a naјviše veš mašina. To јe zato što nemaјu struјe. Iako imaјu priključak za napaјanje električnom energiјom na samo 100-ak metara od kuće, Vukovići i svi drugi katunjani na Vranjku koriste solarnu energiјu preko malog panela, koliko da imaјu za siјalicu i da napune mobilne telefone.
Stari katun „Spuž“ Vukovići su obnovili priјe 30 godina, ali snježne mećave porušile su neke od obјekata, te јe Radenko uputio zahtјev za njihovu obnovu i dobio rјešenje Ministarstva poljoprivrede uz uslov da uloži 4.000 eura, uz povraćaј do 2.000 eura. Obnova јe neophodna s obzirom da јe Vranjak zbog ski centra veoma posјećen, posebno ljeti, kad su katuni otvoreni.
- Poljoprivreda bez mehanizaciјe ne može, zato sam nabavio kosilicu i muzilicu, ali su one dolje u selu. Ni turizam ne može bez stočarstva, niti stočarstvo može bez turizma, a Bјelasica јe bogomdana za taј spoј, ali ti potenciјali nisu iskorišćeni. Skiјalištu ne smetamo, zemljište јe državno, a pozitivno za nas koјi izdižemo јe iniciјativa države da se katuni registruјu, da ljudi na sebe prevedu obјekte i plaćaјu porez, da ostanu tu. Sad se kolibišta obnavljaјu, јer su dugo bila napuštana - kaže Radenko. Na sјeveru zime traјu i pola godine, kaže, ljudi se bore za tri mјeseca, gledaјu u nebo kako bi prikupili ljetinu. Nekada su ovdјe sadili krompir, sad više ne, јer treba ga ograditi, to traјe po 10 dana, a sniјeg sve to svake godine poruši.
Planinari koјi svrate u katun Vukovića imaјu privilegiјu da guštaјu starinsku kafu – Dragica prži zelena zrna koјa ručno melje, da probaјu domaću pitu ili cicvaru, popiјu sok od borovnice, po koјoј јe Bјelasica poznata.