На данашњи дан 1942. године стриjељан jе народни хероj Чедомир Љубо Чупић, из Никшића, патриота и jунак, чиjи jе осмjех постао симбол отпора Црне Горе и Балкана окупаторима.
Априла 1942. године партизана Љуба Чупића заробили су четници на Кабленоj Главици у околини Никшића. У затвору гдjе jе био звjерски мучен, како би издао друге партизане, мучитељима jе показао само презир: “Jа сам командант партизанске чете и комуниста. Ви националисти сте обичне слуге окупатора. Презирем вас, као лjудска ништавила. Поручите моjоj родбини да не покушава да тражи милост за мене.“
На jавном суђењу у Никшићу пркосним држањем и бритком риjечjу изругивао се виjећницима суда. Он и jош неколико комуниста осуђени су на смрт. У моменту кад jе излазио из суднице, усликао га jе фотограф. Тако jе настала jедна од наjлегендарниjих фотографиjа другог свjетског рата: Љубо Чупић, осуђеник на смрт коjи се смрти смиjе у лице. Због Љубовог осмиjеха туђин jе застао, џелати су оборили очи пред њим. И пушчане циjеви... Тек друга смjена jе успjела да испали плотун. Jедан човjек и jедан осмиjех побиjедили су своjе убице. Љубо Чупић jе дакле 1942.године стриjељан-али никада ниjе убиjен.
На стрелишту jе викао:„Живио друг Тито и славна комунистичка партиjа”, а кад су га погодили први рафали, стаjао jе усправно и пред масом народа коjа jе гледала погубЉење довикнуо:“Доћи ће дани слободе!“. Везаних рука и отете слободе тога дана, у 30.години живота, пошао jе у легенду.
За народног хероjа проглашен jе 10.jула 1953. године.
Љубо Чупић рођен jе 1913. године у Аргентини, као jедно од шесеторо дjеце у радничкоj породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић. Крштено име му jе било Чедомир. Маjка Стана га jе док jе био диjете из милоште звала Љубо и то име jе носио све до хероjске погибиjе под Требjесом, гдjе jе пољубио звиjезде слободе и бесмртности. Тридесетих година 20. виjека дошао jе у Никшић, гдjе jе завршио гимназиjу. Након тога студирао jе на Правном факултету у Београду и припадао љевичарском студентском покрету, а 1940. године постао jе члан Комунистичке партиjе Jугославиjе. Послиjе Априлског рата вратио се у Никшић и као члан Комунистичке партиjе учествовао у припреми устанка. Почетком jула 1941.године, избjегао jе из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио jе чувеноj партизанскоj чети „Ђуро Ђаковић“.
