U Crnoj Gori preko 67 odsto žena smatra da su diskriminisane u odnosu na muškarce, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima.
Kako je saopšteno iz te nevladine organizacije, istraživanje „Stanje ženskih ljudskih prava 2023: kako to vide žene i muškarci u Crnoj Gori?” sprovedeno je od januara do aprila, na uzorku od hiljadu ispitanika iz Tivta, Bara, Nikšića i Bijelog Polja.
Psihološkinja i članica Anime Aleksandra Kovačević je, predstavljajući rezultate istraživanja, kazala da je na pitanje da li u Crnoj Gori postoji neravnopravna podjela moći i diskriminacija žena, 67,3 odsto žena odgovorilo potvrdno.
Kovačević je na konferenciji za novinare rekla da su slični bili i rezultati i iz istraživanja koje je Anima sprovela 2008. godine, kada je 66,9 odsto žena odgovorilo da postoji diskriminacija žena.
- Tada je (2008. godine) 34,5, odsto muškaraca odgovorilo da postoji diskriminacija žena, a sada 37,8 odsto, dodala je Kovačević.
Na pitanje koji su razlozi za diskriminaciju žena, Kovačević je rekla da je većina njih saglasna da su to obaveze žene na poslu i u kući.
Ona je kazala da je, odgovarajući na pitanje odnosa prema patrijarhatu, evidentiran skok svjesnosti žena.
- Na pitanje u kolikoj mjeri je crnogorsko društvo patrijarhalno, 56 odsto žena je reklo u velikoj mjeri, a sa druge strane isti odgovor je imao samo 21 odsto muškaraca, kazala je Kovačević.
Ona je navela da je oko 30 odsto muškaraca zaokružilo odgovore „nimalo“ i u „maloj mjeri“.
Na pitanje šta je to što je najzaslužnije da se održavaju patrijarhalni stereotipi, žene su, njih 74 odsto rekle da moraju da ulože više napora da bi uspjele od muškaraca.
Kovačević je rekla da su i muškarci i žene nesvjesni ko u Crnoj Gori radi na poboljšanju položaja žena.
- Ne prepoznaje se Odjeljenje za rodnu ravnopravnost. Ono je postalo nevidljivo za razliku od 2008. godine. Tada je Kancelarija, kako se ranije zvala, bila prepoznata kao neko ko nosi cijelu priču, kazala je Kovačević dodajući da je skupštinski Odbor za ravnopravnost više vidljiv nego ranije.
Istraživanje je pokazalo i da se nije promijenio stav o odricanju imovine žene u korist brata.
Kako je rekla Kovačević, trećina muškaraca se slaže sa tim stavom da sestra treba da ostavi bratu ono što je „njegovo“.
- Sa druge strane postoje i dalje žene koje misle da treba da ostave imovinu bratu ili sinu a ne ćerki, njih šest odsto, dodala je Kovačević.
Ona je rekla da su rezultati pokazali i da brak nije prevaziđena institucija, i iz ugla i žena i muškaraca.
Kovačević je, govoreći o rezultatima po pitanju uključenosti žena u politiku, rekla da 33,5 odsto muškaraca i 72 odsto žena percipiraju da nije dovoljno žena u politici.
- Mladi ljudu kažu da u političkom životu ne učestvuje dovoljan broj žena. Žene su rekle da ih nema dovoljno na javnim funkcijama, a pada broj muškaraca koju kažu da ih ima dovoljno, dodala je Kovačević.
Ona je rekla da, po pitanju uvođenja rodne ravnopravnosti i seksualnog obrazovanja u obrazovni program, pada trend prihvatanja.
- Sa 61 odsto muškaraca i 80 odsto žena 2008. godine, sada pada na 40 odsto muškaraca i 70 odsto žena. Trend je za nas zabrinjavajući, jer se svijet otvara emancipatorski, a mi idemo retro, kazala je Kovčević.
Ona je rekla da svaka druga žena i svaki peti muškarac smatraju da je porodično nasilje nad ženama mnogo prisutno u Crnoj Gori.
Koordinatorka projekta Ervina Dabižinović rekla je da ih nije ništa iznenadilo u okviru istraživanja.
- Postoji trend da se ide unatrag, ne da imamo razvlašćivanje patrijarhata nego pojačavanje. Politike rodne ravnopravnosti nijesu zaživjele u Crnoj Gori, jer institucije koje je trebalo, to nijesu uradile, poručila je Dabižinović.
