Закон о избору одборника и посланика дискриминаторски је према ромској заједници, оцијенио је извршни директор невладине организације (НВО) Phiren amenca Елвис Бериша и поручио да је вријеме да се уложе већи напори како би Роми добили аутентичног представника у Скупштини.
Бериша је у интервјуу агенцији МИНА подсјетио да је та НВО 3. децембра поднијела Скупштини иницијативу за измјене и допуне Закона о избору одборника и посланика, односно смањење цензуса за улазак у парламент са 0,7 на 0,35 одсто за припаднике ромске заједнице.
НВО, на чијем је челу је, како је рекао, 21. децембра поднијела иницијативу за доношење измјена и допуна Закона о избору одборника и посланика Одбору за свеобухватну реформу изборног законодавства.
Бериша је додао да су замолили да се организује посебна сједница, или да се њихова иницијатива уврсти у дневни ред неке од наредних сједница тог скупштинског тијела.
- Поред тога, Уставном суду смо упутили иницијативу за оцјену уставности члана 94 Закона о избору одборника и посланика, јер сматрамо да је закон дискриминаторски према ромској заједници - навео је Бериша.
Он је рекао да, према посљедњем попису становништва, у Црној Гори живи 6.251 припадник ромске заједнице.
- Морамо узети у обзир и оне који немају регулисан правни статус. Једноставно се не може остварити тај праг који се тренутно захтијева - казао је Бериша.
Законом о избору одборника и посланика прописано је да у распођели мандата учествују изборне листе које су добиле најмање три одсто од укупно важећих гласова.
Изборне листе припадника мањинских народа или мањинске националне заједнице стичу право на распођелу мандата уколико су освојиле најмање 0,7 одсто укупно важећих гласова на изборима.
Нижи ценсус прописан је за хрватску националну мањину, чија листа треба да освоји 0,35 одсто од укупно важећих гласова.
Бериша је рекао да, са обзиром на то да су по демографској структури скоро једнаке, и ромској заједници треба омогућити тај смањени изборни цензус за улазак у парламент од 0,35 одсто.
- На тај начин би, прије свега, били створени услови у којима би се Ромима омогућила шанса да учествују у политичком животу и имају представника тамо гђе се одлучује о судбини, између осталих, и Рома - навео је Бериша.
Он је казао да не примјећују да се нова парламентарна већина адекватно бави питањима положаја мањина у Црној Гори, а још мање, како је додао, питањем ромске популације.
- Сада је вријеме да се врше још већи напори, да се заиста омогући аутентични представник ромске заједнице који би заступао њихове интересе на најбољи начин - истакао је Бериша.
Он је подсјетио да су прву иницијативу за измјене и допуне Закона о избору одборника и посланика поднијели 2018. године.
Бериша је навео да од 3. децембра, када су поновили иницијативу, нијесу добили никакву повратну информацију о томе да ли постоји могућност да њихови захтјеви буду испуњени.
Он је поручио да ће наставити да указују на потребу измјене Закона о избору одборника и посланика.
Бериша је казао да вјерује да ће Скупштина позитивно одговорити на иницијативу за измјену Закона, и да не види разлог евентуалног другачијег исхода.
„-Уколико се деси супротно, онда ћемо морати да искористимо неке друге механизме за борбу за наша права. Мислим да ће у том случају и међународни партнери бити много више укључени у тај процес - додао је Бериша.
Према његовим ријечима, политички активизам значи прилику за учествовање у доношењу одлука, а то аутоматски повлачи и одређене позитивне промјене, прије свега, у рјешавању егзистенцијалних питања која се тичу ромске заједнице.
Бериша је навео да ромска заједница до сада није имала прилику да сама учествује у креирању своје судбине, и да су увијек други креирали њихову судбину.
- Мислим да би ромска заједница била много више едукована о томе шта значи заокружити глас на изборима и дати подршку неком политичком субјекту, и да ли тај политички субјекат на неким другим наредним изборима заслужује глас- додао је Бериша.
Он је казао да је јавна тајна колико се ромском заједницом манипулисало претходних година.
Kако је навео Бериша, политичка заступљеност Рома у парламенту утицала би и на то да посланици боље разумију проблеме са којима се суочава ромска заједница.
- Не вјерујем да би само ромска заједница имала корист од тога, већ би цјелокупно црногорско друштво имало бенефите од прихватања такве иницијативе- закључио је Бериша.
