Основна професионална обавеза новинара у вези са сваком информацијом коју добије, независно од тога да ли је извор анониман или не, обухвата провјеру њеног поријекла, истинитости и потпуности. Мјера је одређена изразом „дужна новинарска пажња", при чему пажња која се очекује од новинара расте сразмјерно значају информације која се провјерава, односно штети коју би неистинита информација могла некоме да нанесе. Ово је порука из "Смерница за разумијевање и имплементацију дужне новинарске пажње" који је припремио Медијски савјет за саморегулацију.

На представљању документа указано је да новинари често настоје да информације објаве што прије, а накнадно да исправљају грешке.

Секретар Медијског савјета Ранко Вујовић казао је да поштовање принципа дужне новинарске пажње ослобађа новинара и одговорности уколико објави нетачну информацију, али под условом да је прије тога учинио све да је провјери, а да при том није успио да утврди да је неистинита.

Омбудсманка Вијести и Монитора Паула Петричевић казала је да дужна новинарска пажња балансира слободу и одговорност новинара. Она је навела да се институт дужне новинарске пажње не наводи као експлицитна обавеза у многим кодексима али да се она подразумијева, као стандард одговорности.

- Иако црногорски кодекс не помиње начело дужне новинарске пажње оно се подразумијева - навела је Петричевић.

Омбудсман Дана Илија Јовићевић казао је да нека етичка правила остају вјечита и никада се не мијењају без обзира на платформе. Он је истакао да је етика неодвојива од новинарства, а "без етичног новинарства нема ни професионалног новинарства".

-Суштина новинарства и медијске етике је да извори новинари служе да се дистанцира у односу на оно о чему пише. Новинар мора да буде невидљив и неутралан, да умјесто њега говоре његови извори и фактографија - навео је Јовићевић.