Вода jе jединствен и незамjенљив природни ресурс ограничених количина и неравномjерне просторне и временске расподjеле. Из чињенице да су сви облици живота и све људске активности више или мање везане уз воду, jасно произилази важност односа према њоj. Вода тако може постати ограничаваjући фактор развоjа, те приjетња људском здрављу и одрживости природних еко-система. Стога jе за свако друштво посебно важно да уравнотежи те односе и осмисли политику и стратегиjу уређења, искориштавања и заштите водних ресурса. У новиjе вриjеме jављаjу се све озбиљниjи проблеми са водама, коjи постаjу jош сложениjи због последица глобалних климатских промjена, коjе се све више изражаваjу кроз режим падавина и отицаjа, каже саговорник Портала Дан Голуб Ћулафић из Хидрометеоролошког завода Црне Горе (ЗХМС).
Портал Дана је разговарао са Ћулафићем са евидентним проблемом са нестајањем воде, односно понирањем, у Биоградском језеру, које се из године у годину понавља. Јуче је репортер Портала Дан био на лицу мјеста и фотографисао и снимио тренутно стање воде у језеру.
На терену је током викенда био и Ћулафић који каже да због уочених промjена режима падавина као и продужавања дугих и веома сушних периода, посебно оних током jесени, долази до драстичног смањивања акваториjе jезерског басена Биоградског jезера.
- Ово jезеро jе ледничког пориjекла и припада групи акумулационих jезера. Из циркова са наjвиших дjелова Бjеласице, спуштао се ледник кроз долину Биоградске риjеке, и тим насталим материjалом jе преграђен некадашњи валов, на чиjем jе мjесту настало jезеро. Jезеро храни водом Биоградска риjека (дуга цц 8 км) и поток Бендовац, док вода из jезера отиче Jезерштицом, десном притоком Таре - појашњава Ћулафић настанак језера.
Истиче да је поjава оваквог стања на Биоградском jезеру током jесени честа већ дужи низ година, и да се jавља због узрочно-последичних фактора и елемената као што су: поjаве понорских зона, климатске вариjациjе, еродовања чеоне морене, засипања дна и поjаве еутрофикациjе.
- Jезерштица се све више усиjеца у моренски материјал, због чега долази до поjаве регресионе ерозиjе и опадања нивоа. Природни процес засипања и еутрофикациjе Биоградског jезера значаjно убрзава и негативан утицаj климатских промjена. Од наноса коjи долази Биоградском риjеком, око њеног ушћа и обалских страна, почиње да се формира масиван спруд, коjи има тенденциjу ширења према отоци Jезерштици. Уколико се то оствари, Биоградско jезеро, може да се претвори у ендореjични басен, тj. постаће непроточно, што ће онемогућити миграциjу акватичних огранизама и поjачаног процеса аутрофикациjе. У таквом сценариjу, jезеро ће временом потпуно изгубити своjа хидролошка своjства и лако може постати jезеро повременог карактера, тj. плавно поље. Услед засипања наносом, еко-систем jезера трпи значаjне промjене, трансформишући се из jезерског у мочварно станиште (посебно у jужном диjелу). Ако се овакав тренд настави, за неколико децениjа, морфометриjа jезера ће бити значаjно деградирана, као и све функциjе и амбиjентално-еколошке вриjедности jезера. За литорално-лимнетички екосистем, посебно jе спорно засипања jезера, коjе доводи до деструкциjе риjечног корита и хипореjичне зоне, коjа jе од огромног значаjа за мриjест риба (пастрмке) и станиште jе водених макробескичмењака - стручно појашњава Ћулафић.
Општи консензус jе да простор НП Биоградска гора представља развоjну шансу општина коjе гравитираjу Бjеласици, те да проjекат његове заштите представља основу за будући туристички, привредни и сваки други развоj као и шансу и могућност да се jезеро на наjбољи начин очува и валоризуjе. Како се на простору Бjеласице а и осталог диjела сjеверне Црне Горе налази jош велики броj планинских jезера (коjима приjети иста ’’судбина’’ као и Биоградском, уколико се не предузму адекватне мjере) могла би се даља истраживања усмjерити и у том правцу, чиме би добили jасан увид у стање и перспективе природних jезера у Црноj Гори.
