Отворено писмо Бојана Коматине државним званичницима преносимо у цјелости: 

Господо,

Предсједниче Црне Горе Мило Ђукановићу, премијеру Црне Горе Дритане Абазовићу, предсједнице скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић, господо лидери политичких партија, Ваше Екселенције амбасадори и остали који јуче ишчашћавасте једни друге са искреним и лијепим честиткама поводо  пете годишњице чланства Црне Горе у Нато пакту, ево и ја да вам честитам:

Срећна вам пета годишњица потврде и финала успјешног сакривања и минимизирања злочина вашег Нато пакта, лочина који је ваш Нато пакт починио у Црној Гори на Мурини 30. априла 1999. године, злочина који није почињен ни у Африци, ну у Азији, ни негдје друго у  Европи, већ злочина који је ваш Нато пакт починио у Црној Гори.

Народ Црне Горе је 30. априла ове године обиљежио 23. године од овог Нато злочина ,од убиства шест невиних цивила, 6 грађана Црне Горе, а већина политичких представника тог истог народа данас славе пет година од тренутка када смо И званично постали дио оних који су нас убијали и оних који нас и даље убијају осиромашеним уранијумом.

И рећи ће многи то је политика, шта ти знаш, не мијешај се, не знаш ти о томе ништа. И не знам о политици, али знам сигурно да није људски, није чојски, ни сојски ни црногорски крити злочин и убицу и на сваки начин покушавати да се тај злочин заборави, минимизира, маргинализује и покушава довести до коначног заборава. 

Боли однос државе Црне Горе према муринским жртвама, као и чињеница да ниједан државни званичник, како претходног режима, тако и нових власти не смије да каже да се на Мурини десио злочин и да је тај злочин починио Нато пакт. У Скупштини Црне Горе нема ниједна иницијатива за резолуцију о овом злочину. Боли чињеница да су по томе муринске жртве, њихове муке мање тешке и значајне од других којих је, нажалост, било доста у претходним временима.

За муринске жртве нема ни Р од резолуције, нема никаквог званичног помена и званичног одређења државе Црне Горе, нема никакве иницијативе од државних званичника да се одреде према том догађају и признају чињеницу да су у Црној Гори убијени невини цивили од стране Нато пакта.

На Мурини су убијени људи и дјеца, а њихова држава и њене власти то покушавају заташкати. А због чега? Због тога што је тај злочин починио моћни и богати Нато пакт.

Зашто је то тако тешко признати и рећи истину и заузети званичан став државе Црне Горе о томе? Је ли то праведно, мири ли се тако Црна Гора?

Kао члан породице страдалог у Нато злочину, као грађанин Мурине и непосредни свједок Нато бомбардовања Мурине апелујем на највеће  ржавне адресе Црне Горе, на Скупштину, Предсједника и Премијера да као што су овако сложни у Нато честиткама да тако сложно држава Црна Гора заузме званичан став и одреди се према злочину на Мурини и на тај начин ода поштовање муринским жртвама.

Све мимо тога дјелује, усудићу се рећи, лицемјерно ,па изражавање пијетета према жртвама повременим саопштењима на дан бомбардовања Мурине.

Да се држава одреди по питању тога: Да ли се на Мурини 30. априла 1999. године десио злочин и ко га је починио?

Ја и даље не желим да вјерујем, али досадашње искуство ме тјера да се запитам да ли у Цној Гори постоје грађани и народи а самим тим и жртве првог, другог и “задњег “ реда. Да ли се према жртвама држава Црна Гора односи на начин што прво види ко су те жртве, ком народу припадају па послије тога ко је тај злочин починио,па кад се закључи ком народу припадају жртве и ко је злочин починио, онда се грађани из задњег реда оставе тамо, нека чекају правду, нека чекају истину. Нека чекају, можда и забораве.

Можда је за Црну Гору добро то је дио Нато пакта, можда. Лично не дијелим такво мишљење али нисам ни стручњак у томе, нити могу бити објективан из горе наведених разлога приликом одлучивања о томе. Али у једно сам сигуран: не гради се правна држава, не иде се у будућност са таквом хипотеком и не мири се народ те државе тако што ћете један злочин сакрити и покушати да га заташкате јер вам то тренутно политички одговара. Не иде тако, није ни људски ни поштено.

Људи се мире на начин што се тај злочин призна и назове правим именом и тако што ћемо сада као чланица Нато пакта тражити опростај од самих себе и тек онда кренути даље. Тако што ћемо прво средити своје двориште и на тај начин стећи какво-такво право да идемо даље и другима говоримо како да уређују своја дворишта.

Пуно је било страдања на нашим просторим деведестих година и не смијемо дозволити да макар жртве тих страдања дијелимо на подобне и неподобне, на прихватљиве и неприхватљиве. Не можемо се помирити тако, нити ићи тако у будућност.

Оно што је сигурно и што на крају уз горе наведени апелшаљем као поруку- Нато злочин и муринске жртве нећемо дозволити да се забораве па ко год био на власти и какве год политичке прилике биле и код нас и у свијету.

Нато пакт је на Мурини у Црној Гори починио злочин.

Др Бојан Kоматина

Мурина