Све одговорне државе, поред надзора, праћења и лиjечења инфекциjе корона вируса, паралелно се боре против тихих здравствених приjетњи, а то су незаразне хроничне болести, казала jе министарка здравља Jелена Боровинић Боjовић.

Он jе нагласила да Црна Гора приводи краjу Стратегиjу развоjа здравства у оквиру коjих jе борба против хроничних незаразних болести високо на агенди.

Боровинић Боjовић, коjа предводи црногорску делегациjу, jе то казала уочи међународне конференциjе Свjетске здравствене организациjе (СЗО) коjа се данас и сjутра одржава у Москви.

Како jе саопштено из Министарства здравља, оквир конференциjе, коjу организуjе Регионална канцелариjа СЗО за Европу, jе Европски одговор на превенциjу и контролу незаразних болести с фокусом на дигитална рjешења.

Боровинић Боjовић jе казала да се, без обзира што постоjи велики броj различитих незаразних болести коjе захтиjеваjу посебну пажњу, издваjаjу четири групе болести коjе могу да се сприjече.

"То су кардиоваскуларне болести, хроничне респираторне, малигне неоплазме и диjабетес“, рекла jе она.

Како jе навела Боровинић Боjовић, оне имаjу четири главна, заjедничка фактора ризика, коjи су везани за понашање и на коjе jе могуће утицати - употреба дувана, штетна употреба алкохола, физичка неактивност и нездрава исхрана.

„Поред ових, постоjе многоброjни фактори ризика из околине и професионалног окружења коjи повећаваjу ризик од оболиjевања од неке од незаразних болести”, обjаснила jе министарка здравља.

Боровинић Боjовић упозорава да jе заблуда лаичко увjерење да хроничне незаразне болести погађаjу људе стариjе животне доби, наглашаваjући да jе "кључ превенциjа“.

“Као што вакцинациjа против корона вируса у наjвећем броjу случаjева значи да ћете се сачувати наjтежих посљедица, досљедњим придржавањем здравим стиловима живота можемо да сприjечимо 90 одсто обољења од диjабетеса тип 2, 80 одсто коронарних обољења срца или око 70 одсто можданих удара”, нагласила jе она.

Према њеним риjечима, медицинари моле и савjетуjу сваког пациjента да елиминишу лоше навике, првенствено у односу према храни, пићу и физичким активностима.

“Посљедице занемаривања ових тема су дугорочне и озбиљне - не само по конкретног поjединца већ и по здравље читаве нациjе“, упозорила jе Боровинић Боjовић.

Како jе казала, окретање главе од незаразних хроничних болести директно утиче на губитак радно способног диjела популациjе, а масовност и хроницитет незаразних болести доводе до великих трошкова лиjечења.

„Jасно jе да незаразне болести имаjу разараjући утицаj на продуктивност, развоj и социо-економско стање поjединаца и друштва, односно државе у цjелини. Наjважниjе jе, међутим, да jе могуће сприjечити већину незаразних болести и њихових компликациjа”, закључила jе министарка здравља.