Пандемија корона вируса је, поред лоше демографске политике из периода прије ње, допринијела девастацији становништва Црне Горе и озбиљно довела у питање развој овог најзначајнијег ресурса сваког друштва, саопштено је из Центра за демократску транзицију.
- Смањање удјела младе популације, повећање просјечне старости, високе стопе морталитета, негативан природни прираштај, негативан миграциони салдо, неравномјерна дистрибуција становништва те велика економска неизвјесност и раст незапослености су појаве које обиљежавају демографске прилике у Црној Гори и које у будућности могу имати озбиљне последице - наводи се у саопштењу које потписују Драган Копривица, извршни директор ЦДТ-а и Гордана Радојевић, извршна директорица ДСД-а.
Ово су, како додају, кључни закључци истраживања “Утицај ЦОВИД-19 на демографска, економска и финансијска кретања у Црној Гори” које су у припремили Центар за демократску транзицију (ЦДТ) и Друштво статистичара и демографа Црне Горе (ДСД). Данас, двије године након увођења првог закључавања државе, објављујемо први дио наше студије који се односи на демографски политику.
Црна Гора је пет година раније него што се очекивало ушла у зону негативног природног прираштаја.
Он постоји у 20 општина односно позитиван прираштај имају само четири општине. Стопа смртности из 2021. године је највећа након Другог светског рата.
- Са двоструким негативним утицајем (негативне миграције и негативан прираштај) суочавало се 12 општина, од којих је осам из сјеверног региона, двије општине из средишњег региона, те двије из јужног региона. Само су четири општине имале двоструко позитиван утицај на укупно кретање становиштва, док негативан природни прираштај са позитивном нето миграцијом успјевају надомјестити три општине - наводи се у саопштењу.
Када овоме додамо и смањену економску активност становиништва, повећану незапосленост и неравномјерну дистрибуцију становништва јасно је да демографски трендови чине живот на сјеверу али и у другим дјеловима Црне Горе практично неодрживим на дуги рок.
- Уколико би тренд из претходне три године био настављен Црна Гора би 2051. имала око 577.000 становника или само 93% данашње популације. Нестало би 40 хиљада људи што је величина данашњег Бијелог Поља. На сјеверу би живјело само 15% данашње популације. Непостојање адекватне популационе политике годинама уназад, учинио је да могућности социјалне, пореске, политике здравља политике регионалног развоја и других не буду искоришћене за сузбијање негативних демографских трендова - наглашавају Копривица и Радојевић.
Уколико је, како додају, још увијек, код доносиоца одлука остало визије и потребе за очување основне супстанце нашег становништва, без одлагања је потребно урадити неколико важних корака:
- Прво, потребно је формирати Канцеларију за вођење популационе политике по угледу на канцеларију за ЕУ интеграције у чијем дјелокругу рада би била сва важна питања демографске политике. Након овога хитно треба усвојити Стратегију демографске ревитализације Црне Горе до 2030. чији садржај чине модерне политике које не смију бити сведене само на традиционалне мјере (финансијске подстицаје) које обично воде искључивању жена из тржишта рада и свођење на репродуктивну улогу - истичу они.
Нама је, како напомињу Копривица и Радојевић, потребан амбијент који ће подстаћи повећање броја становника и њихову равномјерну распрострањеност.
- Стратегија мора дефинисати сет мјера како би Црну Гору трансформисали у државу у коју се више долази, него одлази, као и у државу гдје се више рађа него умире. Једнако важно је и креирање отворене динамичке базе података о демографских кретањима у Црној Гори без којих нема озбиљног бављења демографском политиком - закључују они.
