Влада ниjе испунила очекивања у односу на НВО, а посебно jе забрињаваjуће што се не види ни тенденциjа разумиjевања улоге НВО и потребе да се ради на одрживости НВО, посебно у финансиjском аспекту, закључено jе, између осталог, данас у другом диjелу дискусионог форума „ОЦД и власт – коjим путем до сарадње и изградњи отвореног друштва?”, коjи jе организовао Центар за грађанско образовање, у сарадњи са партнерима, и уз подршку Делегациjе ЕУ у Црноj Гори и кофинансирање Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа.
Марко Мрдак, из Канцелариjе за европске интеграциjе Владе Црне Горе, истакао jе да без синегриjе организациjа цивилног друшта и државне управе ниjе могуће очекивати реформу jавне управе и демократизациjу друштва на шта упућуjу и броjни међународни извjештаjи.
– Колико jе важно дjеловање ОЦД потврђуjе чињеница да jе у првом уговорном односу ЕУ и Црне Горе наглашено да ће се радити на политичкоj, економскоj и институционалноj стабилизациjи региона кроз jачање цивилног друштва и демократизациjу – истакао jе Мрдак.
Мрдак jе подсjетио да jе Црна Гора прва држава коjа jе укључила ОЦД у преговарачки процес, као и да jе таj броj учесника у преговарачкоj структури био између 20 и 30 одсто, оцjењуjући да су тиме отварена врата за свеобухватни диjалог.
– У самом процесу припреме jавних политика, ставови стучне jавности и цивилног друштва мораjу бити укључениjи. Канцелариjа за европске интеграциjе покушава да утиче да се не дозволи процедура доношења одлука без jавне расправе. То, свакако, ниjе довољно али jе jасан корак за побољшање – казао jе Мрдак.
Такође, он jе говорио о дjеловању радних група као добром механизам за праћење преговарачког процеса и давања Црноj Гори смjерница за унапрjеђење тог процеса.
Харис Малагић, секретар Секретариjата за локалну самоуправу општина Биjело Поље, наводи ту општину као позитиван примjер стварања амбиjента за учешће грађана и организациjа цивилног друштва у доношењу jавних одлука, jавним пословима, као и креирању jавних политика на териториjи наше општине, а што потврђуjе и награда ЦГО-а за наjтранспарентиjу општина у 2019. годину. Он jе нагласио значаj информисања, консултациjа, диjалога и партнерства у стварању повољног амбиjента у заjедници. Питање транспарентности jе апострофирао, такође, као jедно од основних начела у функционисању ОЦД.
– Званична интернет презентациjа Општине Биjело Поље само у 2020. год премашила jе броj посjетилаца од 650 хиљада, а са новим интерфеjсом добила jе и нови садржаj, чиме ова интернет презентациjа заузима веома важно мjесто у информисању грађана. Додатно, прва смо општина на сjеверу коjа има електронску комуникациjу за приjављивање комуналних проблема са грађанима, односно тзв. систем 48, путем коjег грађани добиjаjу одговор у року од 48 часова – истакао jе Малагић.
Вук Иковић, извршни директор Црногорског друштва еколога, мишљења jе да механизми за дjеловање и заштиту НВО постоjе, али да се они суштински не примjењуjу.
– Када jе у питању животна средина, НВО су укључене колико и остали сектори, а како би рад институциjа учиниле ефикасниjим и омогућиле jедноставниjу сарадњу институциjа и грађана. На жалост, од формирања нове Владе имамо додатне стеге, што jе супротно од правог циља - а то jе да НВО коjа критикуjу и указуjу на грешке власти због тога не трпе послjедице и да им се пружа подстрек и помоћ у напредовању – казао jе Иковић.
Говорећи о позициjи мjесних заjедница, Иковић истиче њихову „заробљеност”.
– Не сjећам се организоване побуне од стране локалних управа. Управо jе „заробљеност” мjесних заjдница довела до формирања великог броjа НВО. Грађани покушаваjу прескочити броjне степенице и одлазе директно код предсjедника општине или НВО, што jе вид централизациjе на дjелу на локалном нивоу – казао jе он.
Мирзат Лубодер, извршни директор НВО „КАРИКА” из Рожаjа, истакао jе да ОЦД у Рожаjама функционише индивидуално и без синергиjе, али и да локалну управу карактерише нетранспарентност.
– Учешће грађана у политичком животу локалне заjеднице важан jе аспект развоjа демократиjе као механизам ефикасног вањског надзора рада власти, али и начин за креирање jавних политика блиских стварним потребама грађана – казао jе Лубодер.
Он додаjе да jе учешће грађана могући одговор за проблем „демократског дефицита” и да jе, у том смислу, партиципациjа посебно погодна за локални ниво власти jер се тиме процес доношења одлука приближава грађанима, за шта су неопходни предуслови повjерење грађана у управу и постоjање снажног цивилног сектора.
– Али, да би уопште могло доћи до учешћа, неопходно jе да грађани располажу релевантним информациjама о збивањима у заjедници и механизмима учешћа. Ту су важни и медиjи – поjаснио jе Лубодер.
Милена Вуковић Секуловић, замjеница генералног секретара Скупштине Црне Горе, навела jе да се комуникациjа Скупштине са невладиним сектором одвиjа на два нивоа - са посланицима кроз рад одбора, у складу са чланом 67 Пословника, па jе тако током 2021.године око 70 представника цивилног сектора учествовало на сjедницама радних тиjела, али и кроз сарадњу са службом Скупштине.
– Са цивилним сектором смо радили велики броj проjеката, као што jе мjесечни билтен „Отворени парламент“ и едукативни програм „Демократске радионице“ коjи самостално спроводимо заднjих шест година, а раниjе у сарадњи са невладиним сектором. Дjечиjи парламент jе, такође, примjер успjешне сарадње коjу смо спроводили, али и даље спроводимо са невладиним сектором – наводи Вуковић Секуловић.
Коментаришући процедуре учешћа jавности, она jе поjаснила да Пословник предвиђа учешће представника цивилног сектора у раду одбора, на позив или сопствену инициjативу уз сагласност предсjедника одбора, али и изразила очекиванjа да ће оваj дио ускоро бити регулисан законом.
– У транспарентности рада Скупштине билjежи се велики помак. На примjер, у последње вриjеме се сjеднице радних тиjела обjављуjу на YouTube каналу. Униформисали смо представке и петициjе коjе се подносе Скупштини. Такође, по оцjени ЦДТ-а смо први парламент у региону по степену транспарентности. Ажурно одговарамо на све захтjеве за слободан приступ информациjама – информисала jе она.
Горан Ђуровић, директор Медиа центра, процjенjуjе да jе, на жалост, НВО сектор нажалост био и остао перципиран од стране власти као трошак коjи не доприноси, као и да од стране нове Влада нема организоване комуникациjе и разумиjевања, па ни приликом процеса израде новог стратешког документа.
– Влада Црне Горе не схвата да НВО треба да обави улогу коjу они не могу, и то у свим они сектори гдjе jе потребно пружити додатне сервисе, на примjер подршка особама са инвалидитетом, информисање, едукациjа и развоj, итд. а коjима се задовољаваjу потребе свих грађана – казао jе он.
Он jе навео, као илустративан примjер, фискалну стратегиjу коjа предвиђа проценат минималног финансирања проjеката и програма, док jе у буџету за 2022. годину предвиђена свега половина од законом предвиђених средстава за НВО.
– Очекуjем да ће министарка да се избори за поштовање закона за коjи jе одговорна, али и да ће сносити одговорност уколико се то не постигне – децидан jе он.
Он наводи да jе неразумиjевање улоге цивилног друштва константа у посљедњих 20 година.
– Потребно jе миjењати перцепциjу невладиног сектора и разматрати могућности квалитетне сарадње коjа доводи до побољшања квалитета живота грађана. Док год приступ Владе буде да кроз стратешке документе не препознаjе могућност укључивања невладиног сектора, нама ће требати неки заштитни механизам како би невладин сектор опстаjао уз друге подршке – закључио jе Ђуровић.
Говорећи о досадашњем раду Владе, Даниjел Калезић, извршни директор НВО Квир Монтенегро, поjаснио jе да су излазили према Влади са реалним захjтевима а добиjали стална избjегавања рjешавања проблема уз изговор да jе потребно више времена.
– Наш мониторинг показуjе да помака нема. Ниjе било реакциjа Владе, па ни од Скупштине, на броjне инициjативе коjе су долазиле од стране цивилног сектора – казао jе Калезић.
Он jе истакао да су капацитети невладиног сектора на располагању свим институциjама, али и да се „ствари помичу тек кад се агресивниjе уводе одређена питања у jавни дискурс, jер нема политичке воље за стварне промjене. Зати ми директно прозивамо и директно указуjемо на проблеме и непоступање. У осврту на Закон о животном партнерству лица истог пола, чиjа примjена jе кренула средином jула ове године, поjашњава да 26 закона ниjе усклађено са тим законом, а паралелно се покушава поставити питање оправданости усваjања тог закона од стране оних коjи треба да раде на његовом спровођењу.
– Мали помаци су направљени успjели смо код Владе да иницирамо то да се направе измjене и допуне два закона, а добили смо и одговор да се додатно ради на пет закона. Ми сада имамо и Скупштину коjа мора све то на краjу да изгласа, а ту знамо какво jе стање и колико jе то условљено политичким приликама. Забринути смо и jер надлежни Одбор за људска права и слободе води посланик коjи jе врло био вокалан у односу на блокирање наших људских права – заклjучио jе Калезић.
Циљ форума jе да допринесе оснаживању диjалога институциjа и цивилног друштва, размjени мишљења и отварању простора за конструктивну сарадњу ради унапрjеђења окружења за дjеловање и развоj цивилног сектора. То jе jедна од активности проjекта „ОЦД у Црноj Гори - од основних услуга до обликовања политика – МБАСЕ“, коjи спроводи ЦГО у партнерству са њемачком фондациjом Фридрих Еберт (ФЕС), Центром за заштиту и проучавање птица Црне Горе (ЦЗИП) и Политикон мрежом, а у сарадњи са Министарством jавне управе, дигиталног друштва и медиjа и Канцелариjом за европске интеграциjе Владе Црне Горе. Проjекат има финансиjску подршку ЕУ и кофинансирање Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа.
Поштуjући ограничења мjера услиjед пандемиjе, форум jе окупио око 50 представника институциjа, локалних самоуправа, НВО, медиjа и политичких партиjа.
