Црна Гора је уз Албанију највећи загађивач Јадранског мора пластиком, поручено је на радионици Управљање пластичним отпадом-Борба против загађења мора.
Радионици, коју су организовали Инструмент за техничку помоћ и размјену информација Европске комисије-ТАИЕX и Општина Будва, су присуствовали представници јавних институција, локалних самоуправа, локалних јавних предузећа и невладиног (НВО) сектора укључени у област управљања отпадом.
Како је саопштено из ЕУ Инфо центра, директор директората за екологију Министарства урбанизма и екологије Душан Бугарин је поручио да 89 одсто отпада у море долази са копна, додајући да је зато неопходно приступити изградњи регионалних депонија.
- Црна Гора ове године очекује усвајање новог плана управљања отпадом и формирање надзорног органа који че вршити супервизију третмана отпада у складу са инвираним законским регулативама, казао је Бугарин.
Слађана Гвозденовић Николић из Института за биологију мора, је указала на забрињавајуће податке о степену загађености микропластиком, у истраживању Института у сарадњи са колегама из Италије, Албаније и Хрватске кроз фондове и инструменте ЕУ.
Гвозденовић Николић је нагласила да је неопходно превентивно дјеловање, кампање подизања свијести о смањењу пластичног отпада али и о потреби ефикасније међуопштинске и регионалне сарадње, као и снажнијој повезаности државних и локалних институција.
Она је оцијенила да један од кључних проблема Црне Горе јесте недостатак рециклаже и непостојање квалитетних политика за стимулацију рециклаже.
Шеф одјељења за стратегије и политике Агенције за управљање отпадом Фландрије, Кристоф Делатер нагласио је да је један од кључних успјеха Белгије у управљању отпадом био утицај на смањење производње отпада у домаћинствима, кроз легислативу али и кампање у које су били укључени и грађани.
- У Белгији су општине одговорне за третман отпада из домаћинстава. Нјихов успјех у односу на ЕУ регулативе огледа се управо у међуопштинској сарадњи, односно континуираном раду на успостављању квалитетног процеса комуникације, рекао је Делатер.
Штефан Трдан из Института за воде Словеније, објаснио је значај прикупљања података везаних за управљање отпадом и начин на који општине треба да упављају тим подацима.
Трдан је учесницима конференције указао на потребу сталне едукације, чиме би, како сматра, акција била усмјерена на трајне и одрживе резултате.
Шефица одјељења за праћење морског отпада у Министарству екологије Ивана Стојановић је поновила потребу чвршћег увезивања свих институција, али и потребе да се у ту сарадњу активно укључи НВО сектор.
У саопштењу се каже да је, на позив Комитета регија, Европска Комисија 2018. године покренула пилот шему техничке помоћи и размјене информација (ТАИЕX) за подршку локалним властима у Албанији, Босни и Херцеговини и Србији.
Како се наводи, од прошле године, ТАИЕX подршка је проширена на све земље Западног Балкана.
“Иницијативе ће се посебно фокусирати на теме усклађене с приоритетима и имплементацијом Европског Инвестиционог Плана”, казали су из ЕУ Инфо центра.
Они су додали да је Западни Балкан приоритет за Европску унију и Комисију.
- Економски и инвестициони план за Западни Балкан ће мобилисати до девет милијарди ЕУР из ЕУ фондова за инвестиције у областима као што су транспорт, енергија, зелена и дигитална транзиција, казали су из ЕУ Инфо центра.
Они су додали да ће то ће створити одрживи раст и нова радна мјеста.
Како су поручили, стратешка подршка ТАИЕX-а локалним властима допуниће ту инвестицију, помажући локалним властима у њиховим напорима да побољшају управљање отпадом, дигитализују административне процедуре, подрже запошљавање и још много тога.
Из ЕУ Инфо центра су казали да је “Управљање пластичним отпадом/Борба против загађења мора” у складу са Зеленом агендом и услугама у области заштите животне средине а Општина Будва је један од апликаната која се сматра најзначајнијим.
