На сједници трећег сазива Сената Пријестонице, којом је пресједавао предсједник Мило Ђукановић, исказано је опредјељење да се у наредном периоду дефинише јасна визија развоја Цетиња, ослоњена на два кључна дефицита – изградња капиталне инфраструктуре и стварање услова за отварање нових радних мјеста, кроз подстицај реалној производњи.
- На сједници је усвојен Извјештај о реализацији Програма развоја Пријестонице Цетиње за 2020. годину, као и Извјештај о реализацији Програма развоја Пријестонице Цетиње за првих девет мјесеци ове године. На сједници Сената усвојен је и Програм развоја Пријестонице за 2022. годину, као документ којим се дефинишу најважнији инфраструктурни и развојни пројекти црногорске Пријестонице. На тој линији договорено је да се Сенат и Пријестоница, ослоњени на Закон о Пријестоници, организују посебну сједницу Сената, у ширем саставу, како би се дефинисале политике будућег развоја Цетиња - навели су из кабинета предсједника.
Изјашњење о Извјештају о раду Сената за 2020. годину одгођено је за наредну сједницу Сената ради методолошког усклађивања текста документа, као и да записник са сједница садржи убудуће и стенограм, односно аудио запис сједнице као трајни документ.
На почетку прве сједнице Сената у промијењеном саставу исказано је увјерење да ће чланови успјешно сарађивати у циљу просперитета Пријестонице и њених грађана.
Сједници су присуствовали чланови Сената, потпредсједница Скупштине Црне Горе Бранка Бошњак, министарка просвјете, културе, науке и спорта Весна Братић, министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, градоначелник Пријестонице Александар Кашћелан и предсједница Скупштине Пријестонице Дејана Диздар.
Сједници уз унапријед најављено осудство нијесу присуствовали предсједник Црногорске академије наука и умјетности Драган К. Вукчевић, министар вањских послова Ђорђе Радуловић и ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић.
