Јединство свештенства и народа у Црној Гори је вјероватно најтранспарентније у цијелој нашој помјесној цркви, а свеукупно јединство Српске православне цркве је показано на Сабору. Код озбиљних људи и добрих познаваоца прилика никада није било ни довођено у питање.
Продавци магле и људи који су плаћени да забадају "трн у здраву ногу" мислим да ће временом остати без посла и да им не треба придавати ни медијску пажњу, а ни људски однос, јер га, као такви, не заслужују.
Рекао је ово за "Глас Српске" ректор Богословије Светог Петра Цетињског и једно од најистакнутијих лица прошлогодишњих литија и свеопште борбе за очување светиња и јединства Српске православне цркве протојереј ставрофор Гојко Перовић одговарајући на све чешће поруке које су се могле чути у јавности како појединци настоје да издејствују независност и самосталност Митрополије црногорско-приморске.
- Ево у сусрет Видовдану пада ми на памет да је феномен лажних оптужби био видљив, а потом запамћен генерацијама, да је чак и један Милош Обилић био оптужен за издају уочи Косовске битке. Нико од нас се не пореди са Обилићем, али ову ситуацију могу да поредим са тим вјековним усудом неоснованих оптужби које су упућене понекада и најбољима међу нама - рекао је Перовић.
ГЛАС: Посљедњих дана се пише о "парацрквеним" структурама и "црквеним кмерима" у Црној Гори и да су појединци жељели да одвоје Митрополију од СПЦ. Како коментаришете такве наводе и одакле потичу такве приче?
ПЕРОВИЋ: Коментаришем их као незапамћену антицрквену агитацију у име (не)препознатљивих политичко-медијских лобија, а против саме Цркве. Моја порука и оцјена такве кампање је сљедећа: Кога год на јавној сцени чујете да говори о томе и да користи такве неосноване и ружне изразе о свештенству СПЦ у Црној Гори, тај и такав нема добре намјере, тај и такав покушава да поткопава јединство Цркве пројављено на управо завршеном Сабору, тај и такав не зна ништа о црквеном животу у Црној Гори. Ипак, антицрквена пропаганда, сама по себи, за нас у Црној Гори није новост. Она је била веома активна минулих година.
ГЛАС: Али та власт је поражена на изборима. Мислите ли да ови напади долазе са других адреса?
ПЕРОВИЋ: Истина, нијесмо очекивали да ће, пошто смо је заједно са народом поразили, бити активирана са других адреса. О тој и таквој агитацији мислим исто што и о оној која је раније виђена у Црној Гори. Ове пропаганде се могу разликовати у садржају, али су у естетском и етичком смислу веома сродне. И обје су антицрквене. И бивши режим у Црној Гори је претендовао да ведри и облачи у нашој Цркви, а сличне амбиције показују и аутори најновијих пропаганди против СПЦ у Црној Гори - за које ме питате.
ГЛАС: Генерално, како видите то да неко из Београда, Бањалуке, Новог Сада или Ниша тако агресивно оптужује свештенство у Црној Гори за наводну издају или нешто слично? Колико то штети Митрополији, али и јединству српског народа под СПЦ?
ПЕРОВИЋ: Ако смо ову тему дефинисали као антицрквену, а више ми личи на неку партијску пропаганду, него на озбиљно промишљање о духовним темама, онда географске одреднице немају битнијег значаја за њену дефиницију. Оно што свакако стоји јесте бесмисленост критика и приговора које твом свештеничком раду даје неко ко не разумије социјални, ни културни контекст у ком ти живиш и радиш, нити му у животу пада на памет да га на било који начин подијели са тобом. Овдје не говорим о националним ни политичким разликама међу људима, него о животним, амбијенталним. Прича о којој конкретно говорите и питате највише штети њеним ауторима јер их приказује као креаторе најгнуснијих лажи.
ГЛАС: Ово није први пут да се такве приче појављују.
ПЕРОВИЋ: Наравно, као разуман и слободан човјек, којем није блиско једноумље, дозвољавам свачије право да вјерује и сумња на ову тему, али бих подсјетио да нема ни годину дана кад смо били свједоци да је са одређених медијских идеолошко-пропагандних адреса за издају и сепаратизам био оптуживан лично, најбољи међу нама, митрополит Амфилохије.
Нови митрополит
ГЛАС: Сабор СПЦ изабрао је за митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и за епископа будимљанско-никшићког г. Методија. И таква одлука дочекана је са великом радошћу. Да ли сте се и сами надали таквом исходу? Наравно, као човјек Цркве прихватили бисте сваки избор Сабора, али као људи сви имамо своја нека надања.
ПЕРОВИЋ: СПЦ у Црној Гори је препорођена у великом општенародном покрету чији је, један од убједљивих предводника био епископ Јоаникије. Ми смо у литијама имали не само молитвени вход, нити само мирни грађански протест, а јесте било обоје, већ и једну народну акламацију коју и какву Цркву народ у Црној Гори види као своју, као и ко су они пастири за којима је народ кренуо и којима вјерује. Зато бих казао да се не ради ни о мојим, ни о другим појединачним људским надањима и анализама, него о неподијељеном саборном народном увјерењу ко би могао или требало да буде црквени пастир ове древне светосавске епархије. А то се увјерење народа сабирало око личности владике Јоаникија.
ГЛАС: Након упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, СПЦ у Црној Гори остала је без великог пастира, можда највећег у свом времену. Колико тешко ће бити наставити тамо гдје је он започео? Који су најважнији задаци новоизабраних пастира СПЦ у Црној Гори?
ПЕРОВИЋ: Кад се пророк Мојсије упокојио пред сами улазак старозавјетног Израиља у дуго чекану Обећану Земљу ка којој је народ вођен управо Мојсијевим ауторитетом, новом вођи, Исусу Навину, није било нимало лако. Али искуство Божијег присуства и Божије помоћи у прошлости ојачали су његову вјеру. Кад му је Господ рекао: "Буди слободан и храбар" нови народни пастир је то схватио као довољно добру и јасну лозинку да може и да треба наставити путем који је био пред њим. Задатак нових црквених пастира јесте на првом мјесту очување вјере у народу, и развијање значајне улоге Цркве у секуларном грађанском и демократском друштву.
ГЛАС: Било је много инсинуација о неслози владика у Сабору, уосталом као и пред сваки Сабор. Може ли се рећи да неко жели или покушава да угрози јединство и унесе неслогу међу архијереје?
ПЕРОВИЋ: Неслога је једна од главних опасности за Цркву, јер је Црква саздана на вјери људи и императиву љубави међу људима. У својој првосвештеничкој молитви Господ Исус Христос се моли за јединство људи у Цркви. Ето, уз напомену да љубав и јединство не подразумијевају никакво једноумље, постаје јасно зашто је брига за слогу и јединство једна од основних емоција хришћана. Ако томе додамо да смо сви, као никад прије, изложени великом броју медијских манипулација полуистинама и нагађањима, онда смо у великој мјери објаснили узроке прича о неслози. Богу хвала, сам рад Сабора и његови резултати су демантовали такве приче.
Темељни уговор и однос народа и цркве у Црној Гори
ГЛАС: Много прашине се подигло око Темељног уговора. Видите ли ту покушај да се можда унесе свађа између новоизабране црногорске власти и СПЦ и како генерално коментаришете цијелу ситуацију?
ПЕРОВИЋ: Не бих имао ништа да додам о ономе што је већ више пута речено. Уговор између СПЦ и државе Црне Горе је цивилизацијска друштвена потреба коју морамо задовољити. То мора бити учињено благовремено и на начин који неће нарушити ни црквене каноне, ни државне прописе. Ову тему не би требало користити у дневно-политичка препуцавања и страначка разрачунавања. Потписивањем Уговора, пажњу друштва и институција у Црној Гори треба скренути са црквених тема на теме везане за живот грађана и просперитет државе.
ГЛАС: Уопштено, како видите однос вјерног народа и Цркве у овом тренутку? Да ли је ситуација боља или гора него прије, рецимо, четири или пет година?
ПЕРОВИЋ: Тешко је говорити у тим категоријама шта је "боље" а шта је "горе" кад се ради о односу Цркве и народа. Управо смо изашли из околности које су нам посвједочиле да понекад управо "удар" врло често тражи и "нађе искру у камену". Невоље и искушења по правилу роде нови квалитет. Е сад, ако констатујем да не памтимо овакво и оволико јединство народа и Цркве, тачније народа у Цркви или око Цркве, онда би требало ту констатацију да прати задовољство, а ја бих том задовољству придодао опрез и додатну пастирску бригу.
ГЛАС: Ректор сте Цетињске богословије која годинама има плодоносан рад и Српској цркви је дала многе свештенике и поједине архијереје. Каква је сада ситуација? Како је било носити се са пандемијом вируса корона?
ПЕРОВИЋ: Није било лако изборити се са школским обавезама у овој атипичној години за све нас. Али ево, уз Божју помоћ, и њу смо привели крају и то успјешно. 25. генерација наших матураната је завршила своје петогодишње школовање и наставиће својим путем, на добро Цркве и народа. Можда Бог да, и међу њима, пастире и учитеље за "далеко неко покољење".
Задаци, изазови и поруке
ГЛАС: Према Вашем мишљењу који су кључни задаци и изазови СПЦ у наредном периоду?
ПЕРОВИЋ: "О да знадеш шта те јоште чека". То су ријечи Његошеве, које је умјетничким умијећем и генијалношћу упутио једном црквеном пастиру, историјској личности - митрополиту Данилу Петровићу. Не треба велика памет па закључити да се те ријечи односе на свако покољење црквених пастира па и на ово наше, на архијерејство и свештенство СПЦ. Људско друштво се убрзано мијења у сваком погледу. Неко те промјене може назвати напретком, а неко их може видјети и као деградацију. Али у сваком случају Црква има задатак да у наредним временима сабере и ангажује људе око извршења задатка који је формулисао блаженопочивши патријарх Павле у својој поруци "Будимо људи".
ГЛАС: Које су Ваше кључне поруке вјерном народу у овом времену са бројним изазовима, како са пандемијом, тако и одређеним политичким и социјалним процесима? Спасење је у Христу, али шта би било потребно, да тако кажем, више да радимо како бисмо били ближи Христовом спасењу?
ПЕРОВИЋ: Да не губимо вјеру. Најприје мислим на вјеру у Бога. А ако њу сачувамо, сачували смо вјеру и у људе. А то онда значи - вјеру и у саме себе. "Ко ће синко Божју вољу знати"? Волим да цитирам генијалног митрополита, али и да се надовежем другим цитатом као сликовитим, симболичним одговором да ће "у руке Мандушића Вука, свака пушка бити убојита". При чему, наравно, не мислим на било какве конкретне пушке, него на човјека вјере коме ће, у свим околностима Бог дати "махове".
