Pripadnici manjinskih naroda u Crnoj Gori nijesu zadvoljni doprinosom Vlade i Skupštine razvoju programa na manjinskim jezicima, o kulturi i običajima tih naroda na javnim emiterima, pokazalo je istraživanje Građanske alijanse (GA).

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.163 ispitanika, sa fokusom na pripadnike manjinskih naroda u Crnoj Gori, od 1. februara do 15. aprila.

Kako je saopšteno, 25,5 odsto ispitanika su pripadnici albanske, a 22,4 hrvatske nacionalne zajednice, 21,8 odsto su pripadnici Bošnjaka, 7,1 odsto su se deklarisali kao Muslimani, 15,7 odsto pripadnici Romske i Egipćanske zajednice, dok je 7,6 odsto ispitanika izvan tih manjinskih kategorija.

GA je sprovela istraživanje o korišćenju jezika manjinskih naroda u programskim sadržajima javnih emitera na nacionalnom i lokalnom nivou.

Istraživanje je dio projekta “Do boljeg poštovanja prava na upotrebu maternjeg jezika manjinskih naroda u Crnoj Gori”, koji je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava.

U publikaciji GA se navodi da se ta nevladina organizacija (NVO) bavi problematikom manjinskih prava više od deceniju, što dokazuju brojni izvještaji i aktivnosti, kao i uspostavljena saradnja sa institucionalnim i partnerima iz NVO sektora.

Ističe se da je specifični cilj podizanje svijesti o pravima manjina kroz jačanje kapaciteta lokalnih i javnih emitera i kroz utvrđivanje preciznih podataka o korišćenju maternjih jezika manjinskih naroda u programskim sadržajim javnih emitera na nacionalnom i lokalnom nivou.

- Svrha projekta se ogleda u nastojanju da se utvrde glavni problemi po pitanju korišćenja majinskih jezika u javnim emiterima na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i da se izrade preporuke za poboljšanje stanja, unapređenje rada institucija i stvore uslovi za javnu raspravu po ovom pitanju -  kaže se u publikaciji.

Kako se navodi, očekuju da će se realizovanim aktivnostima uticati na povećanje standarda poštovanja manjiskih prava svih zajednica u Crnoj Gori s fokusom na korišćenje maternjih jezika manjinskih naroda u programskom sadržaju javnih emitera.

U publikaciji piše da je istraživanje imalo za cilj da ukaže na faktičko stanje poštovanja prava manjinskih naroda u Crnoj Gori na korišćenje maternjih jezika u programskim sadržajima nacionalnog i lokalnih javnih emitera, kao i da ukaže na probleme i nedostatke u toj oblasti.

Upitani da na skali od jedan do pet ocijene institucije i druge subjekte u odnosu na to koliko doprinose razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori na javnim emiterima, Vladi je 21 odsto ispitanika dalo najmanju ocjenu.

Dovoljnom ocjenom Vladu je ocijenilo 26 odsto ispitanika, dok je 33 odsto ispitanika ocijenilo doprinos te institucije razvoju programa na manjinskim jezicima i o kulturi i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori na javnim emiterima srednjom ocjenom.

“Samo 14 odsto ispitanika je pozitivnim ocjenama ocjenilo rad Vlade u ovoj oblasti (od čega samo tri odsto najvećom ocjenom)”, kaže se u publikaciji.

Kako se navodi, ispitanici nijesu zadovoljni ni doprinosom Skupštine razvoju programa u toj oblasti, pa je 22 odsto ispitanika ocjenilo doprinos Parlamenta najmanjom ocjenom i 29 odsto ocjenom dva.

Kada je u pitanju promocija jezika, kulture i običaja nacionalnih manjinskih zajednica u Crnoj Gori, 59 odsto ispitanih smatra da Vlada ne vodi dovoljno računa o pravima manjina.

Kako se navodi, 33,7 odsto ispitanika se djelimično ne slaže sa konstatacijom da “Vlada Crne Gore vodi dovoljno računa o pravima manjinskih Naroda”, a 25,3 odsto se u potpunosti ne slaže sa tom konstatacijom.