Испред Центра за заштиту и проучавање птица Ксенија Меденица саопштила је да остварење визије еколошке државе Црне Горе је велики циљ, који захтијева напоре сразмјерне узвишености саме идеје да своју будућност подредимо природи, очувању нашег простора и ресурса.
- Од тренутка када се Црна Гора 1991. године декларисала као једина држава на свијету која је по свом увјерењу еколошка, свима је било јасно да је пут којим смо кренули изузетно комплексан, пун непознаница и дуг толико да ће нас њиме водити више генерација. Тридесет година касније одговор на питање да ли смо „еколошки“ без дилеме је - НЕ. „Човјек и природа у њему и око њега, цјеловито су једно у свом смислу и значењу“, изгледа као да је остало записано само на папиру а негдје уз пут, пажњу нам је узела жеља и потреба за брзом економском добити. 30 година интензивне девастације простора, гомилања отпада широм наше државе, неадекватно управљање заштићеним подручјима и још много тога, одвели су нас још даље од приврежности опредељењу еколошке државе. Умјесто да нам је ова уставно утемељена идеја била основа за спровођење политика које би учиниле да Црна Гора заиста буде чувар чистоте природе и да базира свој развој на принципима одрживог развоја, искористили смо је само за добру рекламу. Промотивне и популистичке акције за природу постале су једини синоним за еколошку државу- наводи саопштењем.
У прилог томе, како каже, говоре чињенице да Црна Гора још увијек нема независно министарство екологије, а овај значајан јубилеј дочекује без просторног плана, без стратешких планова у области заштите природе, док њени грађани који бацају отпад кроз прозор, подмећу шумске пожаре и убијају заштићене врсте, остају некажњени.
- На листи еколошких земаља свијета која се формира на основу израчунатог индекса еколошких перформанси (ЕПИ), Црна Гора заузима 74.мјесто, а испред нас су Хрватска, Словенија, Србија и Албанија. Упркос свему томе, Црна Гора се још увијек сматра „врућом тачком“ биодиверзитета, тј. једним од најзначајнијих центара биолошке разноврсности, и то не само у Европи него и у читавом Палеарктику. Наша природа још увијек одузима дах свима који нас посјете. Још увијек нам свијет завиди на љепоти и богатству које имамо. Међутим, заслуге за то немају творци идеје „еколошке државе“ нити они који су протеклих 30 година водили политике животне средине. На овај јубилеј, можемо да се захвалимо нашем географском положају који нам је дао такву дистрибуцију и разноврсност станишта, топографским варијацијама, геолошкој историји и климатским условима који владају на подручју наше мале државе- истакла је, поред осталог, она.
