Главни специјални тужилац Миливоје Катнић упутио је захтјев предсједници ТС-а за изузеће чланова Тужилачког савјета.
Захтјев преносимо интегрално:
Сходно чл.33 ст.3 Пословника о раду Тужилачког савјета, подносим захтјев за изузеће чланова Тужилачког савјета Вуксановић Милоша, Газивода Синише, Мук Стева и Миловић Андреја приликом одлучивања о питањима која се тичу мојих права и обавеза као Главног специјалног тужиоца, због околности које изазивају сумњу у њихову непристрасност.
Наиме, члан Тужилачког савјета Милош Вуксановић је, као адвокат, био бранилац окривљеног Радуловић Ранка у кривичном предмету који се пред Вишим судом у Подгорици води под пословном ознаком Кс.бр.36/2018 против Брајовић Ерогена и др. због кривичних дјела стварање криминалне организације из чл.401а ст.1 у вези ст.6 КЗ ЦГ и др у ком предмету сам ја оштећени, обзиром да се наведеном оптужницом окривљенима ставља на терет, између осталог, и планирање мог убиства, односно планирање убиства мог сина Катнић Радана, те је у том својству дана 17.11.2021.године поднио захтјев за моје изузеће од поступања у том предмету, наводећи да као оштећени не могу бити непристрасан у свом поступању, који захтјев је одбачен рјешењем Врховног државног тужилаштва Ту.бр.593/21 од 26.11.2021.године, при чему је овом адвокату било врло добро познато да ја у наведеном предмету нисам предузимао ниједну службену радњу управо због мог својства као оштећеног.Напријед наведени захтјев је поднијет искључиво са циљем да се поступак пролонгира како се у истом не би донијела првостепена пресуда, обзиром на законску одредбу из чл.179 ст.1 ЗКП-а да од подизања оптужнице до доношења првостепене пресуде притвор може трајати најдуже три године, чиме би окривљеном Радуловић Ранку било омогућено да изађе на слободу, што се на крају и десило, те је јасно да је у конкретном случају исти поступао у интересу свог брањеника, чији је и даље бранилац, а који је са друге стране оптужен да је планирао убиство мене и мог сина јединца, због чега сматрам да исти не може ни на који начин бити непристрасан у поступању према мени.
Даље, против Газивода Синише Специјално државно тужилаштво је дана 16.10.2019.године поднијело оптужницу Кт-с.бр.140/17 која је потврдјена рјешењем вијећа Вишег суда у Подгорици Квсо.бр.34/19 од 02.12.2019.године у дијелу који је окривљенима Синиши Газиводи, Горану Родићу и Марији Радуловић стављено на терет извршење кривичног дјела превара у покушају из члана 244 став 4 у вези става 1 у вези члана 20 Кривичног законика Црне Горе, а у коме је именованом, између осталог, било стављено на терет до степена основане сумње, да је од иностраних правних и физичких лица тражен одређени новчани износ како би се ја подмитио у циљу избјегавања кривичног процесуирања.Такође, именовани је, заједно са другим окривљенима у овом предмету, по доношењу ослобађајуће пресуде, покренуо парничне поступке ради утврђивања да ли су му радом овог тужилаштва повријеђена основна људска права, при чему се у току цијелокупног поступка у овој правној ствари имплицирало да је наведени поступак покренут искључиво због неких мојих персоналних разлога, те да је због тога исти и резултирао ослобађајућом пресудом иако је у поступку који је услиједио враћено 4.340.000 еура незаконито стечене имовинске користи на рачун Електропривреде код пословне банке у Подгорици, а која не би била враћена да није било поменутог поступка од стране Специјалног државног тужилаштва, док су повучене фактуре за износ од преко 3 милиона еура.Обзиром на напријед наведено, јасно је да овај члан Тужилачког савјета према мени не може имати објективан и непристрасан став, већ напротив, искључиво негативан став вођен виндикативним мотивима због претходног кривичног поступка.
Такође, у односу на представника невладиног сектора који је изабран у Тужилачком савјету, Мук Стева, исти је у више наврата износио негативне ставове о мени као Главном специјалном тужиоцу, те је на једној од јавних конференција, тачније приликом јавне расправе у вези нацрта тужилачких закона, на ријечи тада в.д. Врховног државног тужиоца, Ивице Станковића, а које су оцртавале стварност да се измјене тих закона доносе искључиво ради моје елиминације изјавио, „па шта, ако је и лично, он то заслужује због тога што се не одазива на позиве Скупштине и скупштинских тијела и невладиних организација, а ако се и одазове говори што је њему мило“.
Коначно, члан Тужилачког савјета испред Министарства правде, људских и мањинских права Миловић Андреј је на наведену функцију постављен незаконито, па самим тим, исти не може учествовати у раду и одлучивању наведеног тијела.Наиме, послије смјене Сергеја Секуловића са мјеста руководиоца рада Министарства правде, људских и мањинских права, предсједник Владе Здравко Кривокапић је преузео и ту функцију, што је супротно чл.29 ст.4 Закона о државној управи којим је прописано да у случају престанка функције или дуже спријечености министра да врши функцију, радом министарства руководи члан Владе кога одреди предсједник Владе.Из напријед наведеног јасно произилази да је предсједник Владе могао одредити потпредсједника или неког од министара да буду руководиоци рада овог министарства, али не и себе, чиме је директно прекршен горе цитирани члан закона, као и Устав Црне Горе у коме је у чл.102 јасно наведено да предсједник Владе представља Владу и руководи њеним радом, али не и да исти може обављати послове једног од министара у истој, чиме је ова одлука незаконита и неуставна.Како је, дакле, у конкретном случају Миловић Андреј именован за државног секретара у Министарству правде, људских и мањинских права од стране Владе Црне Горе, на предлог лица које није могло бити именовано за руководиоца рада овог Министарства и које је предсједник те исте Владе, те како је управо одлуком незаконито изабраног руководиоца рада Министарства правде, људских и мањинских права Миловић Андреј изабран за представника тог Министарства у Тужилачком савјету, што и сам његов избор чини незаконитим и нелегитимним, то сматрам да исти не може бити непристрасан у односу на мене, те да је на ту позицију противзаконито изабран искључиво у циљу реализације јасно прокламованог циља владајуће већине, а то је смјена мене са мјеста Главног специјалног тужиоца по сваку цијену, на шта сам Вам већ указивао у ранијим обраћањима, а што је и сам Миловић Андреј доказао када је јавно истакао да је већ прибавио податке од Фонда ПИО који се односе на мој радни пут чиме је на флагрантан начин починио прекршај из чл.74 ст.1 Закона о заштити података о личности, обзиром да за исто није имао моју сагласност, нити је такав његов поступак предвиђен Законом о државном тужилаштву нити Пословником о раду Тужилачког савјета.
Са изложеног, сматрам да ова лица имају унапријед одређен негативан став према мојој личности и да напријед наведене околности јасно изазивају сумњу у њихову непристрасност, те од Вас тражим да наведена лица, сходно чл.33 ст.7 Пословника о раду Тужилачког савјета, изузмете од поступања приликом одлучивања о питањима који се тичу мојих права и обавеза као Главног специјалног тужиоца.
С поштовањем,
ГЛАВНИ СПЕЦИЈАЛНИ ТУЖИЛАЦ
Миливоје Катнић
