Proјekti koјe јe Vlada Crne Gore kandidovala za finansiјsku podršku Evropske komisiјe (EK) preko platforme Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) uključili su brojne energetske ekonomski, socijalno i ekološki neopravdane proјekte, poput izgradnje gasnih infrastruktura i elektrana u Baru, Podgorici i Pljevljima ili Hidroelektrane (HE) Komarnica, kazala јe za "Dan" koordinatorka za dekarbonizaciju sektora daljinskog grijanja na Zapadnom Balkanu (CEE Bankwatch Network) Nataša Kovačević, poručuјući da su građani bili potpuno isključeni iz procesa njihovog odabira.
– Kao relevantni izvori uzimaju se upitne baze podataka resornih ministarstava i nacionalne strategije i planovi od kojih su neki ozbiljno zastareli i gotovo neupotrebljivi, poput Nacionalne strategije energetike – ukazala јe Kovačević za "Dan".
Ona јe navela da, uprkos ogromnim energetskim gubicima koji iznose više od 13 odsto proizvedene energije, Crna Gora nije prijavila nijedan projekat u kategoriji "talas renoviranja" ili u sektoru grijanja koje je odgovorno gotovo za polovinu emisija štetnih gasova koje podstiču klimatske promjene.
Obјašnjavaјući kako države mogu konkurisati za sredstva iz investicionog paketa u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, Kovačević јe kazala da јe EK zatražila od zemalja ZB da identifikuju prioritetne investicione projekte i uspostave institucionalni mehanizam, što je u Crnoј Gori zaokruženo formiranjem Nacionalne investicione komisije (NIC) 2015. godine, koju predstavlja premijer u skladu sa preporukama EU.
– Prema definisanoj metodologiji sektorske radne grupe iz resornih ministarstava koje su se sastojale od: transporta, energetike, životne sredine i društvenih aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe i rad i socijalna zaštita), zadužene su za identifikaciju i ocjenu najrelevantnijih nacionalnih infrastrukturnih projekata, te izradu Nacionalne jedinstvene liste prioritetnih projekata (NSPP) – obјasnila јe ona.
Kovačević smatra da јe јedan od osnovnih problema u pristupu resornih ministarstava za izbor projekata i izradu Nacionalne liste projekata za finansiranje kompletno odsustvo učešća građana u procesu odlučivanja o ključnim razvojnim projektima.
– Tako je NIC odobrio listu u junu 2020. koja sadrži 131 projekat i poslednju u decembru 2021. sa 152 projekta, koje građani nisu imali priliku prethodno komentarisati, a koja uključuje brojne energetske ekonomski, socijalno i ekološki neopravdane projekte, poput izgradnje gasnih infrastruktura i elektrana u Baru, Podgorici i Pljevljima ili HE Komarnica – upozorila јe ona.
Drugi ključni problem je, prema mišljenju Kovačević, to što Vlada, odnosno resori za energetiku, saobraćaj, ekologiju i društvene djelatnosti nisu uspostavili operativan sistem i angažovali dovoljno kapaciteta za sazrijevanje realno važnih projekata, u skladu sa kriterijumima za odabir projekata fonda.
– Većina predatih projekata nije imala osnovne ili je imala nerealne ocjene o ekonomskoj isplativosti projekata, o čemu je konstatovao i MMF u izvještaju iz jula 2022. godine, u kojem se navodi da su 73 projekta sa Nacionalne liste u suštini investicioni programi bez ekonomske evaluacije, čime se ograničava efikasnost procesa selekcije. Takođe, jedna od slabih tačaka je loša koordinacija donatora koja ne postoji, tako da su jedino bilateralni sporazumi Ministarstva evropskih poslova i donatora vođeni do danas. Dodatno, slabi ljudski resursi i intenzivna rotacija kadrova u institucijama ugrožavaјu sve napore da se procedure uspješno zaokruže – navela јe ona.
