<p>Главни град је на бруто зараде и остала лична примања у 2020. потрошио 11, 2 милиона</p>

Главни град је на бруто зараде и остала лична примања у 2020. потрошио 11, 2 милиона / -пг биро

Локалним управама на плате оде и петина буџетских издатака

Издваjањем великог новца за зараде и повезана примања смањуjе се простор за друга издваjања на локалном нивоу, попут капиталних инвестициjа, отплате дуга или субвенциjа, констатује се у анализи

Главни град Подгорица, Пљевља и Улцињ су за протеклих пет година за зараде запослених у локалноj администрациjи просjечно потрошиле од 16 до 18 одсто од укупних буџетских издатака, што jе огроман одлив новца за плате и указуjе да нема озбиљниjих помака у оптимизациjи управе. То показуjе jедна од студиjа случаjа Акциjе за социjалну правду (АСП), коjу та невладина организациjа ради у склопу припреме мониторинг извjештаjа о рационалноj локалноj управи, а у оквиру регионалног Wебер проjекта, чиjи jе партнер у Црноj Гори Институт Алтернатива.

– Издваjањем великог новца за зараде и повезана примања смањуjе се простор за друга издваjања на локалном нивоу, попут капиталних инвестициjа, отплате дуга или субвенциjа, наглашава се у студиjи случаjа.

Како се указуjе, гомилање броjа запослених у локалним администрациjама у земљи се годинама повезуjе са политичким разлозима и значаjно jе утицало на финансиjску одрживост већине општина, док се већ дуже упорно инсистира на смањењу запослених и оптимизациjи укупне jавне управе, али се на том плану мало шта предузима и она углавном остаjе "мртво слово на папиру".

За разлику од Главног града Подгорице, општине Пљевља и Улцињ су кориснице средстава Егализационог фонда, као мање развиjене општине, али студиjа случаjа АСП-а показуjе да процентуално не заостаjу много у просjечноj исплати зарада у односу на укупне буџетске издатке, коjе су реализовале у протеклих пет година (2016-2020 година).

Главни град jе у поменутом периоду за бруто зараде и остала лична примања просjечно потрошио непуних 18 одсто од укупних буџетских расхода, Улцињ и Пљевља су издвоjили око 16 одсто.

У 2016. години Главни град jе за бруто зараде и остала лична примања трошио 9,9 милиона еура, да би у 2020. издвоjио преко 11,2 милиона. Укупно jе за ове сврхе у последњих пет година издвоjио 54,2 милиона од 308,1 милиона еура, колико су износили његови укупни буџетски издаци.

Пљевља су у петогодишњем периоду за бруто зараде и остала лична примања потрошиле скоро 9,7 милиона еура, док су укупни буџетски расходи износили 60,5 милиона еура. Општини jе 2015. године одобрен репрограм неплаћених пореских обавеза, а ревизиони извjештаj за 2020. показуjе да су њене обавезе за бруто зараде на краjу те године биле 1,2 милиона еура.

Препоруке за измјене прописа

Како би се смањио прекомjеран броj запослених на локалном нивоу и постигли опипљиви резултати у оптимизациjи локалне управе, коjа jе годинама углавном "мртво слово" на папиру, АСП jе припремила сет препорука за измjене закона, коjе ће ускоро доставити на релевантне адресе. Поред осталога, АСП препоручуjе да се органским законом о буџету и законом о финансирању локалне самоуправе jасно пропишу горње границе дозвољене потрошње за бруто зараде и остала лична примања, у односу на укупне буџетске издатке локалних самоуправа.

Такође, АСП препоручуjе и да се изради свеобухватна анализа, са примjерима локалних управа, коjе у упоредноj правноj пракси слове за рационалне и ефикасне, а како би се у односу на броj становника у jедноj средини, као и специфичне потребе становништва, утврдио оптималан броj запослених у локалноj управи у односу на броj становника.

Исто треба примиjенити и на централни ниво државе, коjа диjели идентичан миље као и локални ниво, у погледу прекоброjности запошљавања и потребе оптимизациjе.

Последњих година Пљевља су додатно плаћале раниjе неплаћене порезе и доприносе на зараде, што jе била широко распрострањена пракса многих црногорских општина, коjе су, уз прећутну сагласност бивших централних власти, гомилале броj запослених, али и дугове за зараде.

Општина Улцињ jе у протеклих пет година за бруто зараде и остала лична примања издвоjила 7,2 милиона, док су њени укупни буџетски расходи износили преко 44,8 милиона. Овоj локалноj самоуправи jе, такође, одобрен репрограм пореских обавеза, а ревизиони извjештаj за 2020. показуjе да jе на краjу те године за порезе и доприносе на зараде дуговала скоро четири милиона еура.

Медиjи су раниjе обjављивали да су против више бивших руководилаца Општине Улцињ покренути правни поступци због прекомjерних партиjских запошљавања. Према процjенама Монстата, средином 2020. године, у Главном граду је живjело преко 190 хиљада становника, у Пљевљима 26,5 хиљада, а у Улцињу преко 20 хиљада становника.