Црногорски центри за социјални рад не воде евиденцију о броју бескућника, а у Црној Гори постоји само једно склониште за лица без крова над главом, у Рисну, у којем могу боравити свега четири особе.
Законом о социjалноj и дjечjоj заштити прописано jе да jе бескућник лице коjе нема адресу становања, борави на jавним или другим мjестима коjа ниjесу намиjењена за становање и нема средстава коjима би могло да подмири потребу становања.
– За потребе обављања дjелатности социjалне и дjечjе заштите, за планирање, праћење стања, као и за научно-истраживачке и статистичке сврхе у области социjалне и дjечjе заштите воде се збирке података. Збирке података садрже податке о правима из социjалне и дjечjе заштите; пружаоцима услуга; корисницима; финансирању дjелатности социjалне и дjечjе заштите и друге податке у складу са законом. Сходно наведеном, центри за социjалну рад воде евиденциjу о свим корисницима права из области социjалне и дjечиjе заштите, али не за бескућнике као посебну категориjу корисника – саопштено је "Дану" из Министарства финансија и социјалног старања.
Наводе да одрасла и стара лица коjа су бескућници могу остварити право на материjална давања и услуге социjалне и дjечjе заштите, те да у држави постоjи jедно лиценцирано прихватилиште, склониште у Рисну у склопу Дома старих, капацитета четири корисника.
До прије неколико година склониште за бескућнике постојало ЈЕ у Подгорици, али је затворено.
Менаџер Института за социjалну и образовну политику (ИСОП) Милица Ђукановић оцјењује да постоjећи капацитети у Рисну нијесу довољни и то jасно показуjу подаци коjима располажу у ИСОП-у jер према њима, само на територији главног града има више од 200 бескућника.
– Област социjалне заштите са аспекта лиценцираних пружаоца услуга склоништа/прихватилишта мора се додатно унаприjедити и пружити већа финансиjска подршка, али и унаприjедити норматива коjа дефинише предметну област са аспекта контроле квалитета, а подсjећам да jе Правилник о надзору стручног рада тек ове године донесен иако у Закону о социjалноj и дjечjоj заштити постоjи та могућност одавно. Ово напомињем зато што ми као jединствени прижалац услуге склоништа/прихватилишта знамо за изазове коjи постоје у овоj области, а посебно када су у питању рањиве категориjе, што бескућници свакако jесу. Све у свему, ургентна jе потреба за склоништем/прихватилиштем за бескућнике већег капацитета и том питању треба приступити стратешки са свих аспеката – одрживости, стручног рада али и безбjедносног аспекта – изјавила је Ђукановићева.
Предсједница "Банке хране" Марина Медојевић каже да су она и волонтери "Банке хране" читаву децениjу активног волонтерског рада проналазили бескућнике у вагонима на жељезничкоj станици, у улазима зграда, на клупама у парковима, као и двориштима луксузних зграда.
Истиче да је последњи случај, jавности познат, била њихова иницијатива када су у Подгорици спасавали два бескућника коjа су дуже вриjеме живjела у напуштеном градском тоалету.
– Према нашем уређењу социjалне заштите, бескућници треба сами да се jаве надлежним центрима за социjални рад, што jе апсурдно. Људи коjи дођу у позициjу да се нађу на улици често су неинформисани о своjим правима, а психички често рањени. Много њих нема потребна документа како би имали основ за неку помоћ у систему социјалне заштите. Немаjу ни здравствену заштиту па често оболиjеваjу. Њихова кухиња jе контеjнер, чак и у доба пандемиjе, нажалост – наводи Медојевићева.
Поручује да је укидање склоништа за бескућнике у Подгорици с образложењем да ниjе економски оправдано срамота за државу коjа се Уставом назива социјално праведном.
Истакла је да се се склониште за бескућнике може организовати на неком од простора коjи се не користе, а таквих много у свим градовима.
– У Дому старих у Рисну отворена је прихватна станица за смjештаj одраслих и старих лица и бескућника. Капацитет jе свега четири кревета, што наравно не може бити довољно за читаву државу. Прихватилиште коjе има веће капацитете не смиjе да буде секундарна обавеза државе као ни сервиси коjе социjална и здравствена заштита мора да пружи, свима коjи су одбачени или су доведени у стање наизвjеснисти. Смjештаj – лежаj, храна – оброк, вода за пиће и одржавање хигиjене, минимун су коjи jе загарантован људским правима – закључује Медојевићева.
