Право је породица да знају судбину својих најближих који се воде као нестали, а расвијетљавање судбине несталих лица представља обавезу према жртвама, њиховим породицама и читавом друштву, поручено је данас са конференције за медије Удружења породица несталих, киднапованих и убијених лица „Црвени божур“ и Центра за грађанско образовање.
Тамара Милаш, координаторка програма Људска права у ЦГО-у, казала је “да је потребно да владе пост-југословенских земаља покрену заједничку акцију рјешавања судбине 11048 особа вези са ратовима на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Црне Горе, а да владине комисије престану да иступају као гласноговорници интереса партија на власти, те да се према свим жртвама односе једнако важно и у интересу породица и јавности да знају судбину несталих.”
Још није позната судбина 1968 лица са простора Хрватске, 7371 са простора БиХ, и 1630 лица са Косова.
- Поново упућујемо апел надлежним институцијама у Црној Гори, да проактивније раде на откривању судбине 51 лица, које се из Црне Горе води као нестало, као и 28 држављана Републике Косово, чије породице живе у Црној Гори- рекла је Милаш.
Љубиша Филиповић, предсједник Удружења породица несталих, киднапованих и убијених лица „Црвени Божур“, нагласио је да “проблем несталих лица није политички, већ је то проблем људски и човјечности. Породице жртава траже само она права загарантована конвенцијама - право да знају судбине својих најмилијих.”
Филиповић апострофира и егзистенцијалне проблеме са којим се сусријећу породице несталих лица.
- Породице жртава изабрале су своју судбину, а наша судбина је Црна Гора. Крајње је вријеме да држава Црна Гора нађе могућности да помогне овим породицама да дођу до крова над главом. Позивамо све државне институције да се то питање коначно почне рјешавати, јер у супротном ће породице бити присиљене да са фотографијама својих најмилијих стану испред Скупштине све до одговора надлежних органа- навео је он.
Дарка Џабасан, секретарка Комсије за нестала лица сматра да “динамика рјешавања судбине несталих лица у региону није задовољавајућа, а посебно забрињава чињеница да и даље 4.000 неидентификованих тијела стоји у мртвачницама широм региона, за која се не може прецизно утврдити идентитет.”
