Илустрација / -УЦГ

Новом стратегијом предвиђена реформа свих нивоа студија: Тржиште рада не препознаје дипломе

Установе треба да дизаjнираjу студиjске програме на начин да наjбоље одговоре како преференцама и склоностима поjединца, тако и захтjевима тржишта рада, наводе у старетегији

Министарство просвјете, науке, културе и спорта (МПНКС) нацртом Стратегије развоја високог образовања за период од 2021. до 2025. године планира да спроведе реформу студијских програма због јаза између образовне понуде и тржишта рада, недостатка практичне наставе и неадекватне уписне политике. У Стратегији се истиче да је проблем уписна политика, недостатак опреме за напредно истраживање и велики број студијских прогама који нуде исте дипломе.
– Неопходна је реформа студиjских програма основних и мастер студиjа с посебним фокусом на исходе учења. Потребно је формулисати и спровести jасне стратегиjе за управљање установама високог образовања, како би се постигла одговараjућа равнотежа између централизованог и децентрализованог управљања. Установе треба да дизаjнираjу студиjске програме на начин да наjбоље одговоре како преференцама и склоностима поjединца, тако и захтjевима тржишта рада и унаприjеде модел практичне наставе, како би се свим студентима обезбиjедила адекватна практична настава и припрема за тржиште рада. Такође треба редефинисати и усвоjити критериjуме и услове за упис на установе високог образовања и спровести анализу исхода учења и редефинисати их уколико се покаже оправданим, како би у наjбољоj мjери одговарали глобалним трендовима на тржишту рада. Неопходно је унаприjедити квалитет у високом образовању у подучавању, учењу и професионалном усавршавању користећи европску добру праксу и савремене технологиjе. И даље jе висок проценат средњошколаца коjи завршаваjу стручне школе и настављаjу студиjе, што представља значаjну неусаглашеност с концептом средњих стручних школа, будући да jе њихова примарна улога да обезбиjеде квалификован стручни кадар за тржиште рада, са могућностима усавршавања кроз више образовање – истичу у Стартегији.

Најтеже на првој години студија

У стартегији истичу да дугогодишња пракса показуjе да jе успjех студената на првоj години посебно проблематичан.

– Имаjући у виду да jе почетак студиjа преломан период у навикама и односу младих према обавезама, њихов успjех на првоj години често jе испод очекивања. Како приступ високом образовању, по постоjећим критериjумима, пружа широке могућности за упис, велики броj студената има проблем да постигне очекиване резултате. Зато се задржаваjу на првоj години или преносе испите са прве године током осталих година студиjа. То ствара притисак на установе због ограниченог броjа студената, броjа рокова, а код наставника утиче на критериjуме полагања испита. Имаjући у виду постоjећу захтjевну организациjу наставе и консултациjа, праћење рада студената током наставе, као и обавезну администрациjу за извjештавање о резултатима и напредовању студената укупно радно вриjеме може бити заузето наставним обавезама и тиме може имати потешкоћу у испуњавању очекиваних задатака у погледу личног усавршавања, истраживања или друштвено одговорног ангажмана – наводе из МПНКС.

Објашњавају да проблем запошљавања додатно може да се усложњава због измjене модела високог образовања коjи ће изазвати истовремено присуство бечелора (основне трогодишње студије) по претходном и новом моделу, специjалиста по претходном моделу и мастера по претходном и новом моделу.

– Очекуjе се да селекциjа на тржишту рада адекватно препозна свих пет диплома. При томе треба имати у виду традиционалну праксу да jе све то "покривала диплома са завршеним четворогодишњим студиjама". Утицаj незапослености може се рефлектовати и на заинтересованост средњошколаца за упис на студиjе. У периоду до усваjања Закона о високом образовању (2017) ниjе нормативно био препознат значаj исхода учења тако да они ниjесу били саставни дио курикулума студиjских програма. У претходном закону о високом образовању и измjенама и допунама коjе су рађене до 2019. године, исходи учења су наглашени као обавезан садржаj програма (провjере, испитивања, оцjењивања). Полазна фаза њихове имплементациjе, посебно за студиjски програм, урађена jе несистематично, тако да jе поступак за њихово дефинисање по нивоима био поjедностављиван како по суштини, тако и по значаjу. Поред тога, понуда већине студиjских програма jе и даље прескриптивна, пружаjући студентима мало могућности за избор између различитих модула – наводе у Стратегији.