Омбудсман: Задовољни смо извјештајем ЕК, чврсто стојимо на земљи

Заштитник људских права и слобода је задовољан ставовима у Извјештају Европске комисије (ЕK) за Црну Гору који се односе на ту институцију, оцјењујући их и као обавезу да унапређује рад у наредном периоду, рекао је омбудсман Синиша Бјековић.

У Извјештају ЕK се наводи да се Омбудсман и даље доживљава са најбољим утицајем и повјерењем у погледу промоције и заштите права грађана, а капацитети институције за рјешавање притужби и квалитет њених одлука наставили су да се побољшавају.

- Власти треба систематичније, ефикасније и брже да спроводе препоруке Омбудсмана - наводи се у Извјештају и констатује да је ојачана комуникација са јавношћу као и видљивост активности.

- Морамо бити задовољни оним што је речено у Извјештају у вези са институцијом Заштитника, али такође стојимо чврсто ногама на земљи, јер то схватамо као нешто што нас унапређује, али и обавезује што се тиче рада у наредном периоду - казао је Бјековић агенцији Мина. 

Он је рекао да је очигледно да су међународне институције укључујући и ЕK примијетиле видан напредак у свим областима и да се он темељи и на искуствима грађана и невладиног сектора.

- Та искуства показују знаке повјерења у Заштитника и посебно радује што су забиљежени референтни случајеви из којих се може закључити какав је његов став о појединим важним друштвеним питањима - оцијенио је Бјековић.

Он истиче да је примијећен и континуирани финансијски недостатак да се обаве све оне функције које су у мандате Омбудсмана.

Према његовим ријечима, и у овом извјештају отворило се питање односа државних органа према Заштитнику, који је промјењив и различит од институције до институције.

- Уочили смо тренд да се на захтјеве Заштитника у последње вријеме одговара са закашњењем и после наших ургенција. Неки органи прихватили су тренд по ком омбудсман издаје необавезујуће препоруке, па да у складу са тим могу да се понашају јер неће трпјети посљедице - упозорио је Бјековић.

Он је подсјетио да је, када је у питању организација власти и генерално устројство државних органа, Омбудсман Уставом одређен као институција која се бави заштитом људских права и слобода и само то би било довољно да се одговорно односе према његовим мишљењима.

- Да ли о некој ствари мислимо исто то је друго питање, можда у институцији Омбудсмана са неке институционалне стране нијесу пријемчива сва она схватања или начин остваривања права пред другим органима, што не значи да треба да се мијешамо гдје нам није мјесто - казао је Бјековић.

Према његовој оцјени, ако је интервенција Заштитника Уставом и законом предвиђјена, а државни органи не поштују такву његову позицију, онда се не поставља више питање да ли је то однос према Омбудсману, већ то постаје питање односа према држави.

- То подразумијева и имплементацију наших препорука јер оне нису дате с циљем да се неко казни, већ да се отклони ситуација која узрокује повреду људских права и слобода - рекао је Бјековић.

Он је казао да институција Омбудсмана није казнена експедиција, већ коректив власти и тако схваћена може да донесе само добро.

- Одговорна власт, поштујући наше препоруке, доказује своју одговорност али и чини грађанина задовољним, омогућивши му уживање права - казао је Бјековић.

Он је нагласио да су последње вријеме чврсто везани за праксу Европског суда за људска права и “ту покушавамо наћи идеалну матрицу како треба да изгледа поступање институције у свим областима”.

- То тражи иновирање знања, а као битан нови квалитет истичем и помак у кадровским капацитетима и чињеницу да сада имамо избалансираност међу секторима и врло квалитетну материјалну и кадровску базу за један дужи рок - рекао је Бјековић.

Он је, у вези повјерења у ту институцију, оцијенио да постоји раскорак између оног што грађанин очекује и оног што може Омбудсман у складу са законом.

Kако је казао, постоје често очекивања грађана да се у свакој рањивој ситуацији посредством Заштитника ријеши њихов проблем.

- Kада немамо законски основ за поступање дамо савјет који правни пут да користе како би своје питање ријешили на најефикаснији начин. Тај рад остаје најневидљивији дио нашег поступња, а када би се то вредновало и квалификовало наши резултати би имали још већу подршку, не само грађана већ и других субјеката, укључујући и ЕK - рекао је Бјековић.

Он је упозорио да институција Омбудсмана, али и друге које се баве заштитом људских права, морају да хармонизују примјену стандарда људских права јер они морају бити једнаки.