Предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић је током расправе на скупштинском Одбору за здравство рад и социјално старање истакла да је за протеклих седам година из Црне Горе отишло око 200 љекара, чиме је, према прорачуну који је изнијела, држава "бацила" 80.000.000 еура. Посланици су јуче на Одбору расправљали о измјенама Закона о зарадама у јавном сектору који је иницирала потпредсједница парламента Бранка Бошњак, а којим је предложено да се доктори и универзитетски професори уврсте у тај пропис и да им се повећају коефицијенти зарада, како би се спријечио даљи одлив тог кадра.
Поповић Самарџић је казала да држава претходних година није водила рачуна о повећању зарада као и да jедан специjалиста државу кошта 150.000 еура.
– Кад један специјалиста оде из државе, изгубили сте 150.000 еура. Да направите новог треба вам jош 150.000 еура, али то не иде преко ноћи. За тако нешто треба до 12 година, у зависности од специjализациjе. За то вриjеме се доводе консултанти, за коjе сви ми у здравству знамо колико се скупо плаћаjу. То jе око 3.000 еура мjесечно. Па кад то помножимо са броjем година дођемо до 400.000 еура. На то додаjте онаj новац коjи смо изгубили, па новац коjи даjемо да добиjемо новог специjалисту долазимо до цифре од 700.000 – казала jе докторка Поповић Самарџић.
Подсjетила jе и да jе Синдикат доктора медицине до почетка пандемиjе водио евиденциjу о одласку љекара из jавног здравственог система.
– Према нашоj евиденциjи, за пет година jе отишло 150 љекара. У међувремену, за двиjе године епидемиjе отишло их jе више од 50, само што ми нијесмо све евидентирали. Дакле, за седам година отишло jе 200 љекара. Кад то помножимо са 400.000 за консултанте долазимо до тога да jе ова држава бацила 80 милиона еура, умjесто да је уложила у своj кадар. Дакле, како jе рекао посланик Борис Мугоша, треба да поведемо рачуна. Имали смо времена да поведемо рачуна, али смо одлучили да новац распемо – поручила jе Поповић Самарџић.
Она jе указала и да jе Синдикат на чиjем jе челу имао састанак са представницима Министарства финансиjа и социjалног старања.
– Колеге су само молиле да предлог министарства буде интегрисан у Закон о зарадама у jавном сектору – рекла је Поповић Самарџић.
Попредсједница парламента Бранка Бошњак је оцијенила да је ово више питање статуса, него економско питање.
– Сигурно је да ћемо ако за буџет буде издвојено испод 400 милиона размотрити да ли ће се уопште гласати такав буџет, jер је посебно у ковид кризи и у овом стању у коме смо сви потребно да се пажња посвети професиjи љекара, не само у смислу плата, него и у смислу опреме и услова за рад и свега што све то прати – навела је Бошњак.
Посланик Уjедињене Црне Горе Владимир Добричанин је оцијенио да ће нам доктори отићи уколико не повећамо љекарима плате и не уложимо у људске ресурсе.
– У Њемачкоj jе тренутно 77.000 отворених радних мjеста за здравствене раднике. И они неће имати емпатиjу што ћемо због одласка љекара код њих ми морати да затворимо, рецимо, болницу у Пљевљима. Треба добро израчунати колико нам треба новца у буџету. Дошло jе вриjеме и да се повећаjу плате, али и капитални буџет за здравство, jер болницама треба поправка. Међутим, улагање у људске ресурсе jе наjважниjе – казао jе Добричанин и као негативан примjер указао на болницу у Мељинама.
Посланик Jевто Ераковић је на почетку сjеднице саопштио да jе став те партиjе jасан – неће подржавати игнорантски однос министара, у овом случаjу министра финансиjа и социjалног старања Милоjка Спаjића, према Скупштини Црне Горе.
– Не желимо да подржимо оваj игнорантски однос према Одбору за здравство коjи траjе годину дана. Не желимо да присуством дајемо легитимитет оваквоj сjедници, а наш став jе познат jош од прошле седмице. Ово jе само још jедна лакрдиjа коjа не води ничему. Били смо спремни и обећали да ћемо подржати овакве законе. И као љекар и посланик ћу подржати овакву инициjативу, али не желимо да даjемо легитимитет било коjем министру коjи се овако понаша, макар му име било и Милоjко – закључио jе Ераковић.
Посланик СД Борис Мугоша је оцијенио да ће потрошња за здравство у овоj години превазићи планирана 333 милиона за 2022. годину.
– Буџет ФЗО мора бити 400 милиона еура и можемо рачунати на ово обећано повећање здравственим радницима. Нећемо са 333 милиона имати одржив здравствени систе О овим стварима се договара са социjалним партнерима. Зато треба добро повести рачуна, да се обави jош jедан круг консултациjа са синдикатима – казао jе Мугоша.
Државни секретар у Министарству финансиjа и социjалног старања Бранко Крвавац је истакао да jе Влада, разматраjући поднесени предлог закона, утврдила мишљење и указала на то да се коефициjенти за запослене у здравству и на Универзитету одређуjу колективним уговором.
– Кроз Предлог закона о буџету предвиђен просjечан раст зарада од 17,5 одсто, по основу смањивања пореског оптерећења рада, а jош уз то за медицински кадар предвидjели повећање за 12,5 одсто. Тиме ће, према неким нашим анализама, плате здравственим радницима бити увећане између 30 и 40 одсто – нагласио jе Крвавац.
