U Crnoj Gori povjerenje u pravosudni sistem ima manje od polovine punoljetnih građana, ali je taj broj u porastu u odnosu na raniji period, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).

Istraživanje javnog mnjenja o percepciji nezavisnosti i integriteta pravosuđa u Crnoj Gori rprovedeno je od 23. januara. do 3. februara ove godine na reprezentativnom uzorku od 1000 punoljetnih građana Crne Gore, u okviru projekta „Pristup pravdi i ljudskim pravima u Crnoj Gori – projekat monitoringa suđenja 2021-2023“ koji CeMI sprovodi u partnerstvu sa Akcijom za ljudska prava (HRA), uz podršku Evropske komisije i Ministarstva javne uprave.

Projekt koordinator CeMI-ja Vladimir Simonović kazao je da je, u odnosu na rezultate istraživanja iz 2020. godine koje su sproveli u toj organizaciji, nivo povjerenja građana u pravosudni sistem veći za deset odsto, sa 34 na 44 odsto, a da je smanjen broj građana koji nemaju stav po ovom pitanju, sa 17 na šest odsto.

„Kada je riječ o kontaktu građana sa ključnim institucijama u državi, građani su naveli da su najčešće u kontaktu sa policijom, njih 24 odsto, advokatima 14,6 odsto i sudovima 13,8 odsto. Najmanje direktnog kontakta u posljednje dvije godine građani su imali sa tužilaštvom 7,4 odsto i sa Ombudsmanom 5,2 odsto“, naveo je Simonović na pres konferenciji.

Ukazao je da se u sudskom postupku, kao stranka, našlo 8,2 odsto ispitanika.

„Zadovoljstvo radom suda izražava nešto više od dvije petine ispitanika 41,2 odsto, dok nešto više od jedne petine 22,1 odsto nije zadovoljno radom suda u tom postupku“, rekao je Simonović.

Prema njegovim riječima, više od polovine građana, njih 57 odsto, smatra da može očekivati fer i pravično suđenje ukoliko bude stranka u postupku, dok više od jedne trećine, njih 35 odsto, smatra da ne može, a osam odsto nije sigurno.

„Ovo je značajno povećanje u odnosu na rezultate istraživanja iz 2020. godine, prema kojima je 29 odsto građana smatralo da mogu očekivati fer i pravično suđenje, dok je 30 odsto smatralo da ne mogu, a čak 30 odsto građana se nije moglo izjasniti o ovom pitanju, tj. nije bilo sigurno“, kazao je Simonović.

Istakao je da dvije trećine građana, njih 66,3 odsto, smatra da sudski postupci traju nepotrebno dugo, jer sudovi nijesu dovoljno efikasni.

„Ovaj procenat je 2020. godine iznosio 51 odsto, tj. uočavamo drastičan rast negativne percepcije javnosti kada je riječ o efikasnosti rada sudova. Kada govorimo o efikasnosti tužilaštva, građani su sličnog stava i skoro dvije trećine građana, njih 64,9 odsto, smatra da tužilaštvu treba previše vremena da pokrene postupak“, naveo je Simonović.

Ukazao je da kao najveći problem u radu sudstva i tužilaštva građani ističu korupciju i uticaj politike.

„Naime, u radu sudova, građani na prvom mjestu ističu uticaj politike, njih 39,9 odsto a na drugom mjestu navode korupciju, 23,4 odsto, na trećem trajanje postupka 13,9 odsto, dok 9,9 odsto građana smatra da nema problema u radu sudova. Kada je riječ o radu tužilaštva, građani kao problem na prvom mjestu navode korupciju, njih 38 odsto, na drugom uticaj politike, njih 27,8 odsto, a na trećem trajanje postupka, 14,2 odsto, dok 9,9 odsto građana ne zna koji je najveći problem u radu tužilaštva“, rekao je Simonović.

Šef Pravnog odjeljenja u CeMI-ju Ognjen Mitrović rekao je da projekt ima za cilj da doprinese daljoj demokratizaciji i podizanju nivoa primjene vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u Crnoj Gori, kroz kampanju zagovaranja usmjerenu ka ključnim donosiocima odluka za zakonodavne i institucionalne izmjene u dijelu primjene krivičnopravnog sistema u Crnoj Gori.

„Jedan od ciljeva projekta je i jačanje svijesti javnosti o najvažnijim aspektima jednakog pristupa pravdi, uključujući nove pravne mehanizme i ljudska prava. Cilj projekta je i jačanje uloge civilnog društva u promovisanju ljudskih prava i dobrog upravljanja, posebno u oblasti pristupa pravdi i vladavine prava“, naveo je Mitrović.

On je, predstavljajući nalaze istraživanja, ukazao da je u javnosti izražena negativna percepcija uticaja na rad sudija i tužilaca i procesa njihovog napredovanja.

„Skoro dvije trećine građana, njih 62 odsto, smatra da se sudije ne biraju i ne napreduju na osnovu stručnosti, dok je 32 odsto suprotnog stava. Sličan je stav građana o pitanju napredovanja tužilaca, tj. 61 odsto građana smatra da se tužioci u Crnoj Gori ne biraju i ne napreduju na osnovu stručnosti, dok 32 odsto misli suprotno“, rekao je Mitrović.

Pojasnio je da građani koji smatraju da napredovanje sudija ne zavisi od stručnosti, smatraju da ono zavisi najviše od političkih veza, njih 41,3 odsto, od rođačkih i prijateljskih veza, 35,8 odsto i od povezanosti sa čelnim ljudima u pravosuđu, 23,8 odsto.

„Kada je riječ o tužiocima, skoro polovina građana, 49,2 odsto, koji smatraju da napredovanje tužilaca ne zavisi od njihove stručnosti, smatra da njihovo napredovanje zavisi od rođačkih i prijateljskih veza.

„Da napredovanje tužilaca zavisi od političkih veza smatra 37,2 odsto, a 15,5 odsto građana smatra da zavisi od povezanosti sa čelnim ljudima u pravosuđu“, dodao je Mitrović.

Kako je dodao, više od polovine građana, njih 56,9 odsto, smatra da tužilaštvo ne odlučuje nezavisno koga će krivično goniti, dok 34,5 odsto njih misli da tužilaštvo o tome odluku donosi nezavisno, a 8,7 odsto nema stav po ovom pitanju.

Govoreći o načinu informisanja javnosti o radu sudova i tužilaštva, Mitrović je kazao da se o radu sudova građani informišu najviše putem televizije, njih 58,4 odsto i putem online novina i internet stranica 21 odsto.

„Građani se u približnom procentu informišu i o radu tužilaštva (putem televizije 56,7 odsto i putem online novina i internet stranica 20,8 odsto“, naveo je Mitrović.

Prema njegovim riječima, s obzirom da se najveći broj građana o radu sudova i tužilaštva informiše putem medija, u CeMI-ju su građane pitali šta misle o radu medija kada je riječ o izvještavanju o slučajevima u vezi sa radom pravosudnih organa u Crnoj Gori.

„Najveći broj ispitanika, njih 46,6 odsto, iskazalo je stav da jesu i nijesu zadovoljni radom medija. Nešto više od jedne petine građana, njih 27,6 odsto, je uglavnom zadovoljno, dok je 3,3 odsto u potpunosti zadovoljno radom medija. Nasuprot tome, 13,8 odsto građana uglavnom nije zadovoljno radom medija a 5,3 odsto uopšte nije zadovoljno radom medija kada je riječ o izvještavanju o slučajevima u vezi sa radom pravosudnih organa“, rekao je Mitrović.

Na pitanje novinara da li se rast povjerenja građana u pravosudni sistem može dovesti u vezu sa tim što su se u protekloj godini desila hapšenja čelnih ljudi pravosuđa u državi, Mitrović je odgovorio da smatra da su nova lica u državno-tužilačkoj organizaciji uticala na trend rasta povjerenja u pravosuđe.